MOL Grupa: pad dobiti u Q1 2026 zbog poremećaja u snabdevanju i državnih intervencija u cenama goriva

MOL Grupa je objavila rezultate za prvi kvartal 2026. godine koji jasno pokazuju koliko su rafinerijski i trgovinski profili osetljivi na kombinaciju geopolitičkih tenzija, poremećaja u snabdevanju i regulatornih mera. Dobit pre oporezivanja iznosila je 212 miliona dolara, što predstavlja pad od 61% u odnosu na isti period prošle godine.

U obrazloženju rezultata, kompanija ističe da su više cene nafte i gasa donekle podržale učinak, ali da je taj pozitivan efekat delimično neutralisan nestabilnošću u isporukama sirove nafte i pritiscima propisa na marže goriva na više tržišta. U pozadini tih kretanja nalaze se i državne intervencije u cenama goriva koje su nastavljene u pojedinim delovima regiona.

Investicije u rafineriju INA Rijeka i planovi za veću fleksibilnost

Jedan od ključnih događaja kvartala bio je puštanje u rad postrojenja za preradu teških ostataka vrednog 700 miliona dolara u rafineriji INA Rijeka. MOL to opisuje kao najveću investiciju u istoriji INA, što naglašava fokus kompanije na modernizaciju downstream kapaciteta uprkos kratkoročnim operativnim izazovima.

Predsednik i izvršni direktor MOL-a Žolt Hernadi naveo je da je grupa uspela da održi stabilno poslovanje uprkos višestrukim spoljnim šokovima. Među njima su sukob u Iranu, privremeni poremećaji na naftovodu Družba i mere kontrole cena uvedene u pojedinim delovima regiona. Takođe je potvrdio da MOL ostaje na putu da ispuni godišnje ciljeve bez revizije finansijskih smernica.

Na investicionom planu, MOL navodi da oko 500 miliona dolara ulaže u južni snabdevački koridor, dok je dodatnih 180 miliona dolara namenjeno povezivanju naftovoda između Mađarske i Slovačke. Cilj tih ulaganja je povećanje fleksibilnosti rafinerijskog sistema i jačanje regionalne energetske bezbednosti kroz diversifikaciju izvora snabdevanja.

Upstream pod pritiskom poremećaja; downstream slabiji zbog marži

U upstream segmentu proizvodnja je iznosila prosečno 95.500 barela ekvivalenta nafte dnevno, uz usklađenost sa planom uprkos poremećajima povezanim sa sukobom u Iranu. Pad proizvodnje zabeležen je u Mađarskoj, Azerbejdžanu i iračkom Kurdistanu, dok je nadoknađen većim obimima iz Kazahstana i Pakistana.

Tokom kvartala MOL je objavio novo otkriće gasa na bušotini Bilitang 1 u Pakistanu, kao i proširenje istraživačkih aktivnosti u Hrvatskoj i Libiji.

Downstream segment ostvario je slabije rezultate zbog nižih obima prerade i smanjenih marži. Na rezultate su uticale posledice požara iz oktobra 2025. godine u rafineriji Dunav, kao i privremeni poremećaji na naftovodu Družba. Petrohemijski sektor ostao je pod pritiskom zbog ograničenog snabdevanja sirovinama i slabih tržišnih marži.

Gasni midstream rast; cirkularna ekonomija pozitivna

S druge strane, gasni midstream segment MOL-a zabeležio je rast u odnosu na prethodnu godinu zahvaljujući većoj regionalnoj potražnji za transportom gasa i povoljnim valutnim efektima. Divizija cirkularne ekonomije takođe je ostvarila pozitivne rezultate, uz podršku nižih troškova prikupljanja otpada tokom posmatranog perioda.

Za investitore, kombinacija pada dobiti pre oporezivanja sa jasnim identifikovanjem uzroka—od nestabilnosti isporuka sirove nafte do regulatornih pritisaka—stavlja fokus na to koliko brzo će investicije usmerene ka diversifikaciji snabdevanja i fleksibilnosti sistema moći da ublaže kratkoročne operativne rizike.