Mogu li crnogorske društvene transfere opstati bez reformi poreske strukture?

Društveni transferi igraju ključnu ulogu u ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti Crne Gore. S obzirom na ograničenu diversifikaciju prihoda, penzije, porodične naknade i usmerene mere pomoći osiguravaju određeni nivo sigurnosti za građane. Ipak, održivost ovih transfera sve više zavisi od reforme poreza, koja je neophodna kako bi se prilagodila rastućim finansijskim obavezama.

Suočavanje sa izazovima koncentracije prihoda

Pitanje koje se nameće jeste visok stepen koncentracije. Turizam generiše značajan deo javnih prihoda, ali ova grana privrede je izložena cikličnim promenama i spoljnim šokovima. Osim turizma, široki aspekti poreske baze ostaju uskogrudni, što dodatno otežava mogućnost države da finansira sve veće društvene komitmente bez pribegavanja borravku.

Povećanje očekivanja i politička neizbežnost benefita

Kada su očekivanja građana visoka, postaje teško smanjiti već postojeće socijalne transfere kada dođe do pogoršanja fiskalnih uslova. Ova situacija može dovesti do stvaranja efekta “ratcheta” u javnoj potrošnji gde su troškovi za korisnike gotovo trajni.

Ekonomska nužnost reforme poreza

Ako reforma poreskog sistema ne bude sprovedena, očuvanje postojećih transfera zahtevaće ili povećano zaduživanje ili rezove u investicijama. Međutim, obe opcije donose svoje rizike: dok borravak povećava ranjivost ekonomskog sistema, smanjenje investicija slabi potencijal dugoročnog rasta.

Zadovoljavanje potreba uz jaču proračunsku disciplinu

Nedavne analize sugeriraju hitnu potrebu za proširenjem baze prihoda kroz poboljšanje poštovanja poreznih zakona kao i bolju povezanost između primanja i doprinosa korisnika socijalnih programa. Iako ove promene mogu izgledati politički neprijatne zbog trenutnog stanja stvari na terenu,
– one predstavljaju ekonomsku nužnost kako bi politika koju država sprovodi ostala verodostojna pre budućih izazova.