EBRD upozorava na izazove rasta Srbije: Ekonomija pred strukturnim preprekama

Prema najnovijem izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Srbija se suočava sa značajnim smanjenjem prognoze ekonomske rasti. Očekivana stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) je revidirana na 2,5% za 2025. godinu, uz blagi oporavak na 3,3% u 2026. godini.

Strukturni problemi i slabljenje izvoza

Kao jedan od ključnih faktora ove revizije ističe se slabiji performans izvoza. Srpska ekonomija ostaje snažno pogođena evropskim industrijskim ciklusima, posebno u sektorima automobilske proizvodnje, industrijske mašinerije te poljoprivrednih i prerađenih proizvoda. Zbog otežane situacije u evropskoj manufakturi, naši izvoznici su primorani da se suoče sa smanjenjem obima narudžbi i uskim marginama profita.

Pitanja potrošnje stanovništva

Takođe zabrinjavajuće informacije dolaze iz oblasti privatne potrošnje koja beleži usporavanje. Iako inflacija pokazuje znakove popuštanja, kumulativni troškovi prethodnih godina nastavili su da opterećuju budžete domaćinstava. Mnoge porodice nemaju dovoljno finansijskih rezervi dok realna plata tek nedavno počinje da raste.

Dinamika investicija pod pritiskom

Smanjena aktivnost stranih direktnih ulaganja dodatno komplikuje situaciju. Iako privlači određene sektore kao što su tehnološke usluge i logistika,dostupnost povoljnog investicionog okruženja postaje sve problematičnija. Investitori ukazuju na administrativne prepreke i spore procedure dozvola kao glavne razloge kašnjenja ili umanjivanja projekata.

Izazovi energetske sigurnosti

Energijska sigurnost predstavlja ozbiljan rizik, s obzirom na zastaralu termo infrastrukturu koju prate zastoji u proširenju kapaciteta obnovljivih izvora energije. Dodatno komplikovanje odnosa zbog sankcija prema određenim poslovima u energetskom sektoru stvara krhk osnovu za dugoročno planiranje energentima.

Mogućnosti kroz reforme

I pored svih izazova EBRD ostaje optimistična po pitanju dugoročnog potencijala Srbije zahvaljujući postojećim infrastrukturnim ulaganjima,i rastućih industrijskih kapaciteta.

Tema neophodnosti ubrzavanja strukturnih reformi je naglašena kako bi se omogućio brži i održiviji rast zemlje.
Ključni aspekti uključuju efikasnost javne uprave, pouzdanost pravosudnog sistema te modernizaciju energetskih resursa.

Buduće perspektive za gospodarstvo

S obzirom na fiskalne rizike koji proizlaze iz povećanih državnih troškova koje će dovesti do suženja raspoloživog prostora za dalja ulaganja,
očekivanja o stabilnosti zaposlenosti idu zajedno sa sporim rastom potrošnje naših građana čine složenu sliku budućih ekonomskih kretanja.

<

Nedostatak pravovremenih politika može ugroziti ciljeve razvoja , jer bez adekvatnijeg prilagođavanja savremenoj regionalnoj dinamici Srbija bi mogla nastaviti sa skromnim tempom rasta – daleko ispod ambicije potrebnih za približavanje razvijenijim zemljama EU.