Evropska tržišta električne energije: Raste potražnja, ali i cene

U poslednjim nedeljama februara, tržišta električne energije u Evropi suočila su se sa značajnim promenama cena. Dok je većina tržišta beležila porast troškova, neki regioni poput Italije i nordijskih zemalja zabeležili su pad. Ova kretanja ukazuju na složenost dinamike snabdevanja energijom širom kontinenta.

Cene struje premašuju 100 evra po megavat-satu

<pTokom četvrte nedelje februara, prosečne cene električne energije prešle su 100 evra/MWh u većini evropskih tržišta. Izuzetak čine nordijska regija gde je prosek iznosio €39.81/MWh, kao i iberijski MIBEL koji je imao prosek od €91.68/MWh. Na vrhu liste najskupljih tržišta nalazila se Italija s prosečnom cenom od €132.70/MWh, dok je Francuska imala nešto nižu cenu od €101.12/MWh a Nemačka dosegla €119.44/MWh.

Dnevne promene cena i rekordni minimumi

Kao deo ovih trendova, 2. marta na norveškom „Nord Pool” zabeležen je najniži nivo cena tokom nedelje – €7.74/MWh. Dan kasnije ovaj kurs pao je još dublje na samo €6.86/MWh, što predstavlja najmanju cenu otkako smo zakoračili u decembar 2024.godine.

Povećana tražnja uzrokovala rast cena?

Složenost situacije dodatno komplikuje porast potražnje za strujom koja sve više raste posebno u Španiji i Holandiji zbog smanjenja proizvodnje solarne energije na Iberijskom poluostrvu kao i vetroelektranama u Nemačkoj.

• Povećanje troškova: Kako se povećava potreba za energijom tako dolazi do preraspodele resursa što dovodi do rasta cena kako bi se zadovoljila upotreba domaćinstava ali isto tako industrijske potrošnje koje zahtevaju konstantnu opskrbu energijom. 
• Cenovni limiti: Opadajuće cene gasa kao I dozvola za emisiju CO2 delimično ublažavaju pritisak jer jača proizvodnju vetroenergije zajedno sa smanjenjem ukupnog zahteva za snagom. 

Završna razmatranja o budućnosti energetskih trzista Evrope

Iako trenutni podaci pokazuju varijante između pojedinačnih država članica EU kada govorimo o cenama energetskih resursa jasno pokazuje da će nastavak analiziranja ovih fenomena biti ključan kako bi regulative bile usklađjene sa potrebama globalnih regulativa zaštite životne sredine te energetske efikasnosti.</p