Porast građevinskih aktivnosti u Crnoj Gori: izazovi i prilike

Građevinski sektor Crne Gore ponovo beleži rast, što se može pripisati povećanoj potražnji za nekretninama na obali. Tokom trećeg kvartala 2025. godine, izdato je 265 novih građevinskih dozvola, a analitičari ističu da ovaj trend ukazuje na oporavak sektora koji je bio pogođen pandemijom. Međutim, duboki strukturni problemi ostaju prisutni.

Rast potražnje i pritisak na cene

Obalne opštine prednjače u ovoj obnovljenoj dinamici zahvaljujući snažnom interesovanju investitora za nekretnine namenjene turizmu i sekundarnim boravištima. Strani kupci, posebno oni iz zapadne Evrope i susednih zemalja, ponovo prepoznaju Crnu Goru kao atraktivnu destinaciju zbog relativno povoljnih cena nekretnina, stabilnosti evrozone te poboljšane transportne povezanosti. Ova pojačana potražnja dovela je do rasta cena nekretnina u određenim obalnim područjima brže od rasta plata i inflacije.

Doprinos građevinske industrije ekonomiji

Povećanje broja izdatih dozvola pozitivno utiče na razvoj projekata unutar sektora. Investitori ubrzavaju realizaciju svojih planova kako bi ispunili tržišne zahteve. Građevinska industrija ne samo da direktno pruža radna mesta već stimuliše tražnju za materijalima te podržava povezane grane poput inženjeringa, dizajna i usluga ugostiteljstva.

Složeniji problemi sa strukturom tržišta

Ipak, trenutni ekonomski zamah donosi određene rizike.Moguće su ozbiljne posledice porasta vrednosti nekretnina po pristupačnost stanovanja lokalnim stanovnicima , naročito u područjima gde su troškovi života već visoki. Bez adekvatnog urbanističkog planiranja postoji mogućnost produbljivanja regionalnih nejednakosti koje mogu dodatno poremetiti tržište rada.

Kritične infrastrukturalne potrebe

Pritisak na postojeću infrastrukturu predstavlja još jedan izazov; obale se suočavaju s problemima vezanim za vodovodne sisteme, transportne mreže kao i upravljanje otpadom. Brzi rast građevinarstva stvara potrebu za hitnim unapređenjem ovih sistema što često nadmašuje fiskalne kapacitete lokalnih vlasti.

Zelena gradnja pod sve jačim nadzorom

Ekološki aspekti takođe igraju ključnu ulogu; prirodne lepote Crne Gore su temelj njenog turističkog brenda – pa mora postojati ravnoteža između razvoja konstrukcija i očuvanja životne sredine.
Certain projects have faced public backlash due to suspected ecological impacts thereby underscoring the need for stringent regulations and transparent permitting processes in order to avoid adverse effects on the environment while still fostering growth within the sector.”

Budućnost crnogorske građenja: održivost ili kratkotrajni efekat?

I pored svih pomenutih izazova, građevinski sektor ostaje jedan od najvažnijih ekonomskih motora zemlje . Njegov rast može doprineti kratkoročnom ekonomskoj aktivnosti ali pitanje ostaje hoće li ovaj ciklus postati trajni oslonac održivog razvoja? Ključ će ležati u politikama koje će se donositi danas – jačanjem kapaciteta opština dok se usklađuju regulative sa širim strateškim ciljevima.”