Serbija pred izazovima energetske tranzicije: skladištenje ili obustava?

U narednoj deceniji, razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji suočava se s važnim pitanjima koja mogu oblikovati budućnost nacionalnog energetskog sistema. U osnovi, Srbija mora odlučiti između dva suprotstavljena scenarija: jedan koji podrazumeva brzi rast obnovljivih izvora bez odgovarajuće ekspanzije kapaciteta za skladištenje i drugi u kojem je skladištenje ključno za stabilno funkcionisanje mreže.

Kritični period rasta obnovljivih izvora

Prvi scenario implicira da će razvoj solarnih i vetroelektrana biti značajno ubrzan bez adekvatne podrške kroz sisteme za skladištenje. Ovo bi moglo dovesti do sve većeg broja situacija gde će proizvodnja iz obnovljivih izvora premašivati kapacitet distribucione mreže. Na primer, tokom proleća kada su hidrološki uslovi povoljni, a potražnja smanjena, energija može postati prekomerna na tržištu.

Povećani troškovi balansa i rizici ulaganja

Nedostatak skladišnih kapaciteta rezultiraće time da operateri distributivnih sistema često moraju obustavljati isporuke energije kako bi očuvali stabilnost napona. To znači da investitori neće samo trpeti smanjenje profita zbog nepredvidive obustave već će se suočiti sa dodatnim izazovima refinansiranja svojih projekata.

Skladište kao rešenje problema

S druge strane, drugi scenario ukazuje na to kako integracija sistemskih rešenja za skladištenje može drastično promeniti sliku srpske energetike. Kada se razviju sistemi za baterijsko sistemsko rukovanje energijom, oni mogu ublažiti fluktuacije u proizvodnji obnovljive energije, omogućavajući efikasnije korišćenje viška proizvedene električne energije tokom dana i njeno oslobađanje tokom vršnih sati potražnje.

Budućnost sa višim prihodima od renovabilnog sektora

Kao rezultat toga što su akumulirajući resursi prisutni širom zemlje, troškovi balansiranja će opadati, dok investitori mogu očekivati stabilniji profit zahvaljujući predvidljivoj dinamici tržišta.
Novonastali modeli hibridnih postrojenja vetra i sunca uz upotrebu baterijskih sistema stvaraće prilike koje nisu bile moguće ranije; ovakve kombinovane jedinice mogle bi pružiti potrebnu fleksibilnost čak iu najizazovnijim vremenskim uslovima.

Značaj političke volje i regulative

Celo to vreme ključna stvar ostaje tempo koji Srbija bude sposobna održavati kada je reč o regulativama vezanim uz instalaciju infrastrukture potrebne za skladistenje.
Svetlost na kraju tunela vidljiva je onima koji razumeju urgentnu potrebu inovacije – pitanje više nije „da li“ nego „kada“ ćemo razvijati sisteme pohrane nužne da zaštite naš elektroenergetski sistem od potencijalne krize koju donosi nedovoljno razvijen sektor obnoblivog snabdevanja. 

Dugoročne vizije investiranja zasnovane na pravičnosti: Platforma Srbije o decentralizaciji energetskog sektora zahteva stratešku analizu trenutka odluke između pritisaka brzog rasta ka zelenoj ekonomiji nasuprot dugoročnom planiranju kojim bismo osigurali funkcionalan sistem sposoban zadovoljiti potrebe svih korisnika.
Investitori koji danas shvate ovu dinamičnost mogli bi najbolje iskoristiti transformaciju ovog segmenta ekonomije u godinama koje dolaze!