Smanjenje cena struje u jugoistočnoj Evropi: uticaji i trendovi

Tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi beleži značajne promene, sa padom cena koji se može pripisati opadanju troškova prirodnog gasa i povećanju proizvodnje iz obnovljivih izvora. U poslednjoj nedelji aprila 2025. godine, cene su zabeležile drastičan pad, što je dodatno olakšalo tržišne pritiske povezane s potražnjom.

Padajuće cene usled smanjenja potražnje

Cena struje na veleprodajnom nivou širom regiona prešla je ispod €60/MWh do kraja meseca, nakon što je početkom nedelje dostigla vrednost veću od €100/MWh. Ova promena prvenstveno proizilazi iz pada potražnje za energijom koja se povezuje sa višim temperaturama koje su smanjile potrebu za grejanjem.

Regionalne razlike u cenama

• Turska: najniža prosečna cena struje od €56.80/MWh.
• Bugarska: ostala na drugoj poziciji s cenom od €81.46/MWh.
• Italija: najveća cena unatoč padu osetila kod 12.68% – sada na €88.95/MWh.
• Srbija i Rumunija: jedine zemlje koje su zabeležile rast cena (2.44% i 0.63%).

Kretanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora

Iako je proizvodnja iz obnovljivih izvora pala ukupno za 8.8%, solarna energija pokazuje pozitivan trend rasta od čak 33.7%, dok je vetroelektrična energija zabeležila značajno smanjenje produkcije zbog lošijih vremenskih uslova.
Najveći porast solarne proizvodnje očuanjen je u Grčkoj (+77%) i Italiji (+34%), ali vetar nije imao sreće; Srbija, Rumunija, Grčka i Italija beleže velike padove ove vrste generacije.

Povratak hidroenergije kao stabilizatora?

Zanimljivo je da se hidropotrošnja blago povećala za oko 2%, pri čemu su Grčka (+40%) i Italija (+17%) ostvarile najveće skokove u ovoj oblasti zahvaljujući povoljnijim hidrolitičkim uslovima ovog proleća.

Nasuprot tome, Bugarska nastavila da beleži negativne rezultate uz nekolicinu drugih zemalja poput Hrvatske (-21%), ukazujući na regionalnu razliku između održivosti resursa vode kroz različite geografske karakteristike balkanskog prostora.

Kretanja trgovinske aktivnosti električne energije

Neto trgovina elektricitetom takođe varira; neto uvoz prikazao naglo smanjenje od35%, dok istovremeno izvozni potencijal raste (33%).
Zemlje poput Mađarske imaju dramatične redukcije neto imorta dolazeći do +73%. Dok Hrvatska opaža porast izvoza koji prevazilazi slabiju lokalnu ekonomsku situaciju a doprinos Turske također će biti ključan faktor održavanja ravnoteže snaga među korisnicima mreže tokom idućih meseci kada sezonski ciklusi ponovo otvaraju vrata izazovima novih inflacijskih pritisaka.”