Iznenadni pad cena električne energije u jugoistočnoj Evropi

U toku 16. nedelje 2025. godine, tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi zabeležila su značajan pad cena, što se može pripisati smanjenju potražnje i povećanju proizvodnje solarne energije. Ovaj trend predstavlja važnu promenu na tržištu, koja ima potencijalne posledice za potrošače i investitore.

Cene električne energije: Opšti pregled

Tokom ove nedelje, prosečne cene struje započele su iznad €100/MWh, ali su do kraja perioda prešle ispod €90/MWh. Najveće smanjenje zabeleženo je u Bugarskoj i Grčkoj, gde su cene opale za 13.95% i 13.80%. U Romuniji je pad bio od 13.58%, dok je Srbija imala smanjenje od 11.20%. Hrvatska i Turska beleže manje redukcije sa vrednostima od 7.56% i 7.08%, dok Italija registrovala minimalno snižavanje cena od samo 0.57%.

Povećanje solarne proizvodnje energenata

Iako je ukupna potražnja pala zbog visokih temperatura koje su doneli prolećni dani bez oblačnosti, solarna energija postigla je rast produkcije od **2,8**%, dostigavši nivoe oko **953 GWh** tokom posmatranog perioda.
Grčka bila lider sa porastom solarnih kapaciteta od čak **40,3%**, a Turska nije mnogo zaostajala s povećanjem od **35,1%**.

Poređenje regiona: Jugositočna Evropa vs Centralna Europa

Ako uporedimo situaciju u jugoistočnoj Evropi sa centralnom Europom tokom istog razdoblja primećujemo da su cene usred pada potražnje takođe pale ispod €90/MWh širom ključnih centralnoevropskih zemalja.
Kao rezultat viših temperatura , Slovačka ostaje najskuplje tržište po ceni €86,51/MWh dok Francuska uživa najniže troškove na nivou€36,88/MWh.

Smanjena potreba za grejanjem usled praznika

Easter odmori dodatno su uticali na nizak zahtev za strujom – ukupno smanjenje zahteva bilo je visoko kao **11,37%**, što odgovara cifri o kojoj se govorilo ranije – ukupan promet pao na približno **14’625 GWh**.

Najveći gubitak evidentiran je u Mađarskoj (27’80%), zatim Bugarskoj (26’67%) i Srbiji (24’70%).

Malu povratnu informaciju o obnovljivim izvorima*

• Produkcija vetroenergije palo znacajno – nešto više nego trideset posto (-30%) uz opadajuću brzinu vetra;
• Hidroenergetski resurs- mala promena:**6`76%-tni minus**;
  Padu prednjačila Srbija (-27`,63) & Bugarska(-30`). ;

#### Zaključak:
Ova ekonomski izazovna situacija pruža jedinstvenu priliku svim akterima kako bi analizirali trenutna dešavanja unutar energetskog sektora te optimizovali svoje strategije snabdevanja budućih meseci koji slede.