Snažan fokus na reforme mrežne povezanosti kao ključ za stabilnost tržišta u Jugoistočnoj Evropi

U okviru napora za integraciju tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi (JIE), sve više stručnjaka ističe da su pravila o mrežnoj povezanosti i pristupu fleksibilnosti od vitalnog značaja. Iako se često raspravlja o platformama trgovanja i regulatornom usklađivanju, bez efikasne reforme ovih aspekata, izazovi sa kojima se region suočava neće biti rešeni.

Dugotrajni problemi povezivanja

Mrežni redovi čekanja unutar zemalja poput Srbije, Rumunije, Bugarske i Grčke postali su izuzetno dugi i neprozirni, favorizujući proizvodnju umesto fleksibilnih rešenja. Ovo je rezultiralo rastućom volatilnošću koja prelazi granice između zemalja regiona.

Pogled ka Mađarskoj kao uzoru

Mađarska, s druge strane, pokazuje kako bi reforma mogla izgledati. Postepeno uključivanje skladištenja i fleksibilnosti omogućilo joj je da interno reguliše volatilnost koja bi inače bila prebačena na Srbju ili Hrvatsku. Ove promene nisu eliminisale razlike cena ali su ih lokalizovale, smanjujući rizike sistema dok zadržavaju mogućnosti trgovine.

Složenost situacije u Rumuniji i Grčkoj

(Urgent concern:) U Rumuniji brz razvoj obnovljivih izvora nadmašuje kapacitete za jačanje mreže što dovodi do čestih prekida izvoza kada dođe do zagušenja. Ova situacija ima domino efekat prema Bugarskoj i Srbiji gde volatilnost postaje sve prisutnija.
U Grčkoj brzi rast solarnog kapaciteta stvara probleme zbog nedostatka adekvatne infrastrukture; višak tokom dana naglo menja smerove protoka struje kasnije popodne kada potražnja raste.

Istraživanje potencijala hidroenergije u Crnoj Gori i Albaniji

Zemlje poput Crne Gore i Albanije već poseduju oblik fleksibilnosti kroz svoje hidroelektrane. Njihova sposobnost reagovanja na regionalne signale ostaje ograničena zbog problema sa povezanošću mreže koji onemogućavaju optimalnu upotrebu resursa.

Taktički izazov Srbije

Srbija stoji pred strateškim izazovima;. Dok njen sistem obuhvata kako baznu tako i fleksibilnu energiju, postojeće regulative sprečavaju punu optimizaciju resursa—bolji pristup baterijama ili brzim odgovorima iz hidroenergetskih izvora mogao bi drastično smanjiti zavisnost od uvoza tokom stresnih perioda te povećati vrednost izvoza kad god postoji surplus energije.

Nužna reforma za Bosnu Hercegovinu

Slična situacija se može primetiti kod Bosne і Hercegovine gdje opadanje korištenja ugljena zajedno s promenljivim hidropotencijalom pojačava potrebu za dodatnom fleksiblinošću koju trenutna struktura ne podržava dovoljno brzo; ukoliko se ništa ne preduzme, posledice će snažno pogoditi komšiluk.

Konačna analiza: Tržište zahteva akciju sada

Pojedinačne zemlje koje zakasne s reformama svojih tržista će postati “sankovi” volatilnosti dok one koje unapred krenu ka implementaciji ovakvih rešenja mogu očekivati stabilniji položaj unutar regionalnog energetskog okvira — a time potencijalno veće profite.
Kombinovanje tržišta samo po sebi nije dovoljno; bitne promene moraju nastupiti unutar oblasti pristupa mreži i upravljanju fleksibilnošću.”