Strateška prilagodba srpske industrije u svetu povećane volatilnosti cena gasa

U svetlu sve veće nestabilnosti tržišta prirodnog gasa, srpski izvoznici moraju redefine svoje pristupe kako bi održali konkurentnost na tržištu Evropske unije. Transformacija koja uzima maha od pre 2020. godine dovela je do toga da cene gasa postanu ključno pitanje koje oblikuje operativne troškove i strukturu ugovora, a ti procesi su posebno izraženi kod manjih ekonomija poput Srbije.

Uticaj volatilnosti na različite sektore

Pekarstvo: Niska izloženost, visoka osetljivost

Sektor prerade hrane često se smatra otporim na energetske fluktuacije zbog male udelu gasa u ukupnim troškovima. Međutim, tokom perioda stresa ova percepcija može brzo da se promeni. Proizvodi kao što su hleb i peciva zahtevaju stalnu upotrebu energije za procese kuvanja i sterilizacije, pri čemu nagli skokovi cena mogu značajno uticati na profitabilnost.

Čelik: Multiplier efekat gasnih cena

Industrija čelika pokazuje sličan trend kada je reč o osjetljivosti prema cenama gasa. Dok stabilne cene možda neće izazvati znatan porast unitarnog troška proizvodnje, eksplozivni skokovi cena imaju brze posledice po marže proizvođača čelika koji zavise od regionalnih energetskih tržišta.

Kemijski sektor: Dvostruka izloženost riziku

Kemijska industrija predstavlja direktno suočavanje sa cenama gasa jer on deluje istovremeno kao energentski input i sirovina za proizvode poput đubriva i polimera. U uslovima volatile trgovine dolazi do otežanog prenosa dodatnih troškova ka kupcima zbog pritiska konkurencije unutar EU.

Strategije minimizacije rizika kroz integraciju snabdevanja energijom

Danas se srpske kompanije suočavaju s ključnom dilemom – treba li tretirati gas i električnu energiju kao izdvojene potrošačke jedinice ili ih integrisati u jedinstvenu strategiju upravljanja energetskim rizikom? Usmeravanje ka fleksibilnijim modelima nabavke pomaže prodavcima da smanje svoju ranjivost padaći pod udar promena trenutnih cena.

Aplikacija fleksibilnosti kao mehanizma kontrole troškova:

• Mogućnost pomeranja opterećenja van vršnih sati potrošnje može značajno umanjiti izloženost ekstremnim cenama;
• Ciljanje samoproizvodnje omogućava kompanijama pretvaranje plina direktno u električnu energiju;
• Zamirivanje korištenjem fiksiranih ugovora za struju pruža stabilniji okvir pred nepovoljnim kretanjima VN gasom.

Budućnost između scenarija visokih fluktuacija i stabilne ponude

Pehari nesigurnosti:

<
Scenario budućeg razvoja gde će globalna nepredvidivost biti normala donosi brojne izazove; očekivanja o konstantnim padovima marži bez obezbeđenih strategijskih alata bi mogla doneti ozbiljne posledice našoj domaćoj privredi.

Nadamo se boljoj regulaciji marketa LNG-a:
Povoljni regulatorni okviri mogli bi učiniti Srbiju ponovo konkurentnom snagom kroz investiranje u infrastrukturu koja podržava bolje planiranje snabdevanja.

Na kraju ovog preispitivanja jasno je jedno – uspešni izvoznici će oni koji podele resurse pametnije negoli ikada ranije dok Srbija nastavlja sa svojom tranzicijom prema efikasnijem sistemu opskrbe energijom a time bilježi važan korak ka jačanju svoje pozicije na EU tržištu.