Velestovo stiče uslove za bankabilnost: priključenje na prenosnu mrežu i ekološke dozvole otvaraju put finansiranju BESS projekta od 50 miliona evra

Velestovo, predloženi crnogorski solarni projekat sa baterijskim skladištenjem energije (BESS), približava se fazi u kojoj banke i vlasnički investitori mogu realnije da procene njegovu održivost. Ključni pomaci—obezbeđivanje priključenja na prenosnu mrežu i napredak u ekološkim procedurama—važni su jer, u zemlji sa relativno malim elektroenergetskim sistemom, pristup mreži često odlučuje koji projekti mogu da pređu iz razvojne ideje u izgradnju.

Šta je dogovoreno i šta je sledeće za bankabilnost

Projekat razvija kompanija SE Velestovo, povezana sa kompanijom Nu Energy. Planirano je da se izgradi solarna elektrana kapaciteta do približno 60 MWp, uz baterijski sistem za skladištenje energije i prateću prenosnu infrastrukturu potrebnu za priključenje na crnogorski elektroenergetski sistem. Ukupna vrednost investicije procenjena je na oko 50 miliona evra.

Konačna snaga i energetski kapacitet BESS-a još nisu objavljeni, ali činjenica da je skladištenje uključeno već u početnu fazu razvoja ima strateški značaj za finansiranje. CGES i Nu Energy potpisali su 19. avgusta ugovor o priključenju projekta na prenosnu mrežu. Nekoliko dana kasnije, projektna kompanija napravila je novi korak u postupku procene uticaja na životnu sredinu za solarnu elektranu i prateći dalekovod.

Ni jedan od ovih koraka sam po sebi ne garantuje realizaciju projekta. Međutim, zajedno značajno povećavaju šansu da Velestovo bude posmatrano kao potencijalno bankabilna investicija—posebno relevantno u Crnoj Gori, gde uslovi priključenja na mrežu snažno utiču na to koji projekti imaju investicionu vrednost.

Zašto BESS menja ekonomiku u regionu

Velestovo istovremeno osvetljava širu promenu na crnogorskom tržištu solarne energije: baterijski sistemi sve češće ulaze u planove već od početka, umesto da budu tretirani kao naknadna opcija. Razlog leži u tržišnom kontekstu—Crna Gora je povezana sa susednim balkanskim tržištima, a posebno je važna veza sa Italijom putem podmorskog interkonektora.

Ta povezanost omogućava električnoj energiji proizvedenoj u Crnoj Gori pristup tržištima sa različitim satnim strukturama cena. Solarna proizvodnja je koncentrisana tokom dnevnih sati, kada se širom jugoistočne Evrope sve češće javlja pritisak na cene zbog visoke proizvodnje iz fotonaponskih elektrana. Baterija može promeniti komercijalni profil projekta: umesto da isporučuje kompletnu proizvodnju tokom vrhunca solarne proizvodnje, projekat može zadržati deo energije i isporučiti kasnije kada su regionalne cene više.

BESS može dodatno smanjiti troškove odstupanja. Prognoziranje solarne proizvodnje je relativno pouzdano u odnosu na vetar, ali kretanje oblaka i stanje prenosne mreže mogu dovesti do razlike između planirane i ostvarene proizvodnje. U tom smislu, skladištenje može pomoći projektu da obezbedi kontrolisaniji profil isporuke električne energije.

Za kreditore ostaje centralno pitanje koje prihode baterija može pouzdano da generiše i koji od tih prihoda mogu biti uključeni u obračun kreditnog kapaciteta. Čista tržišna arbitraža ostaje volatilna; balansne usluge mogu doneti dodatne prihode, ali njihova vrednost zavisi od pravila tržišta i buduće konkurencije.

Zbog toga bi najkonzervativniji model finansiranja mogao tretirati BESS prvenstveno kao mehanizam za povećanje ostvarene vrednosti solarne proizvodnje i smanjenje troškova odstupanja, dok bi dodatne usluge predstavljale potencijalni prihod „iznad“ osnovnog scenarija.

Mreža kao oskudna imovina i širi strateški okvir

Lokacija priključenja na prenosnu mrežu biće od ključnog značaja za ekonomiku projekta: ako priključak omogući efikasan pristup regionalnim—pa čak i italijanskim—cenovnim signalima, baterija bi mogla imati znatno veću vrednost nego skladišni sistem vezan za izolovaniji projekat na distributivnom nivou.

Velestovo se uklapa i u širi strateški pravac razvoja crnogorskog elektroenergetskog sistema. Crna Gora ima kombinaciju hidroenergije, potencijalne proizvodnje iz vetra i sunca, regionalnih interkonekcija i mogućnosti razvoja pumpnih hidroelektrana. Takav miks otvara prostor za elektroenergetski sistem koji nije fokusiran samo na obnovljive izvore, već i na fleksibilnost i optimizaciju izvoza.

Ipak, pojedinačni projekti će se suočavati sa zahtevnim razvojnim fazama: ekološke dozvole, rešavanje imovinskih odnosa, geotehnički projekat, izgradnja prenosne infrastrukture, finansiranje i nabavka opreme mogu značajno produžiti rokove realizacije.

Uprkos tome, Velestovo napreduje kroz redosled koraka koji je važan za bankabilnost—obezbeđivanjem pristupa mreži i napretkom u proceni uticaja na životnu sredinu uz integrisanje skladištenja energije od samog početka. Zbog toga njegov značaj prevazilazi planiranih oko 60 MWp nove solarne proizvodnje: ako bude uspešno finansiran i izgrađen, mogao bi postati jedan od prvih jasnih primera solarnog projekta sa baterijskim skladištenjem projektovanog prema ekonomici regionalnog tržišta električne energije umesto isključivo prema profilu proizvodnje obnovljivog izvora.