Evropska unija prepoznaje značaj domaće proizvodnje kritičnih sirovina kako bi ostvarila ciljeve zelene tranzicije i smanjila zavisnost od stranih tržišta. Posebno se to odnosi na Zapadni Balkan, koji predstavlja ključnu strategiju za obezbeđivanje potrebnih resursa kao što su litijum, nikl, i kobalt. U svetlu sve veće potražnje za ovim materijalima, EU nastoji da osigura stabilne lance snabdevanja kroz različite finansijske mehanizme.

Povećanje investicija u rudarski sektor Balkana

Zemlje poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije imaju potencijal da privuku značajne investicije zahvaljujući svojim prirodnim resursima. Ove države mogu iskoristiti sredstva iz fondova kao što su EIB, EBRD, te novi programi poput InvestEU-a i Just Transition Fund-a.

Kratkoročne šanse za rudarstvo

Balkanske države će imati koristi od direktnog pristupa evropskim fondovima ukoliko poboljšaju svoje upravljačke strukture. Pored toga, jasno definisani uslovi vezani za zaštitu životne sredine (ESG) postavljeni su kao ključno merilo uspeha projekata.
S obzirom na rastuću potrebu za održivim tehnologijama u industriji električne energije i baterija vozila, ovaj region može postati lider u proizvodnji kritičnih minerala.

Sistem finansiranja: Prilike koje treba iskoristiti

• CRMA: Projekti koji zadovoljavaju ekološke standarde mogu dobiti bržu podršku iz EU.
• STEP: Ovaj plan ko-finansira projekte povezane sa tehnologijom koja unapređuje ekstrakciju mineralnih sirovina.
• EIB/InvestEU krediti: Sredstva namenjena modernizaciji infrastrukturnih objekata povezanih s rudarstvom.
• wBIF: Finansiranje infrastrukture neophodne za razvoj rudarskog sektora uključujući železnice i energetske interkonekcije.

Ciljevi Evropske unije prema unutrašnjim kapacitetima proizvodnje

Cilj je povećati internu produkciju do 10% godišnje konzumacije CRM-a uz istovremeno procesuiranje ili rafinaciju 40% tih materijala interno. Ovo je deo opšteg okvira zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), koji ima ambiciju da stvori samodovoljnost Evrope u ovoj oblasti.
Tokom implementacije ovog plana fokusirati se mora na transparentnost procesa donošenja odluka jer upravo ona dovodi do jačanja poverenja lokalnog stanovništva u buduće projekte razvoja rudarstva.

Balkan kao strateška oblast Evropi

Nisu samo geološki potencijali ti koji čine Balkan atraktivnom destinacijom; politička volja zemalja zapadne regije takođe igra važnu ulogu. Infrastrukturalna ulaganja moraju biti praćena zakonodavnim reformama koje će omogućiti efikasnije procedure dozvola kako bi privukle strane investitore.

Na kraju krajeva,balkanski region nudi priliku koju ni jedna druga evropa nema trenutno – a to je blizu potrebnih resursa bez velike geopolitike jaza između njih .