FBiH: rast struje u februaru 2026. dok proizvodnja uglja slabi

Dok se energetska slika FBiH poboljšava kroz jaču proizvodnju električne energije, istovremeno se vidi jasna slabost u segmentu proizvodnje uglja. U februaru 2026. bruto proizvodnja dostigla je 774 GWh, što predstavlja rast od 25,4% u odnosu na 617 GWh iz istog meseca prethodne godine.

Prema podacima objavljenim uz Bruto proizvodnja električne energije, neto proizvodnja električne energije iznosila je 740 GWh. Od toga je hidroelektranama pripalo 443 GWh, termoelektranama 240 GWh, dok su vetroelektrane proizvele 57 GWh. Struktura pokazuje da je dominacija i dalje na strani hidroenergije, ali i da postoji dodatni doprinos iz drugih izvora.

Miks ostaje hidrodominantan, ali porast ukupne proizvodnje menja dinamiku

U bruto strukturi proizvodnje, hidroelektrane su učestvovale sa 57,6%, dok su termoelektrane činile 35%. Preostalih 7,4% dolazi iz vetroelektrana, što potvrđuje da se ključni karakter energetskog miksa nije promenio—ali se obim proizvodnje vidljivo pojačao.

Kada se uključe i prekogranični tokovi, uvoz električne energije u februaru iznosio je 147 GWh, naspram 191 GWh godinu dana ranije. To upućuje na smanjenu potrebu za oslanjanjem na uvoz. Sa druge strane, izvoz je iznosio 83 GWh, blago ispod nivoa od 87 GWh zabeleženog u februaru prethodne godine.

Pritisak na fosilnu osnovu: mrki ugalj, lignit i koks beleže padove

Iza veće električne proizvodnje stoji kontrastna slika na strani goriva. Proizvodnja mrkog uglja dostigla je 257.695 tona u februaru 2026. godine, što predstavlja pad od 18,7%. Godinu ranije taj nivo bio je znatno viši—316.897 tona iz istog perioda (navedeno poređenje prema tekstu).

Slično se kretala i proizvodnja lignita: zabeleženo je 96.384 tone u februaru 2026. naspram 111.261 tone godinu dana ranije (pad od 13,4%). Još izraženiji pad vidljiv je kod proizvodnje koksa, koja je pala na 17.861 tonu sa 29.046 tona u februaru prethodne godine—smanjenje od 38,5%.

Sveukupno posmatrano, podaci ukazuju na snažan rast električne energije uz istovremeno značajno smanjenje aktivnosti zasnovane na proizvodnji fosilnih goriva poput mrkog uglja, lignita i koksa. Takav razmak između jače elektroenergetske bilanse i slabijih rezultata industrijskog segmenta može biti signal postupne promene energetske strukture i dinamike snabdevanja/aktivnosti unutar Federacije Bosne i Hercegovine.