Evropska tržišta gasa zatežu se u martu: geopolitički rizik i LNG premija podižu cene

Evropska tržišta gasa u martu su pokazala koliko brzo geopolitički rizik može da pređe u realne troškove snabdevanja. Skok spot i terminskih cena, uz promenu očekivanja o globalnoj sigurnosti LNG isporuka, postavio je okvir za nervozniji period i za naredne odluke u električnoj energiji u jugoistočnoj Evropi.

Cene rastu zbog ograničenja LNG tranzita i rizika iz regiona

Spot i terminske cene gasa snažno su porasle početkom meseca, jer su poremećaji povezani sa sukobom na Bliskom istoku ograničili tokove LNG tranzita, naročito kroz Ormuski moreuz. Tokom prve nedelje marta referentne cene su brzo skočile sa prosečnih oko 31 €/MWh na 45 €/MWh, dok su TTF fjučersi za prvi naredni mesec dostigli maksimum od 56,4 €/MWh 9. marta.

Uprkos tome što su cene nakratko pale na oko 47,4 €/MWh nakon signala potencijalne deeskalacije, tržište je ostalo osetljivo na politička kretanja. To ukazuje na viši strukturni nivo volatilnosti nego ranije.

LNG lanac snabdevanja uvodi premiju rizika

U osnovi zatezanja nalazi se poremećaj LNG lanaca snabdevanja. Smanjena dostupnost katarskih količina i pojačana konkurencija za isporuke iz atlantskog basena povećali su rizik premiju ugrađenu u evropske cene. QatarEnergy je upozorio da bi do 17% njegovog LNG izvoznog kapaciteta (oko 12,8 mtpa) moglo ostati van pogona u periodu od tri do pet godina, čime se dodatno pojačava zabrinutost oko srednjoročnih ograničenja ponude.

Efekat se vidi i u poređenju sa februarom: evropske cene gasa udvostručile su se u odnosu na nivoe pre konflikta. Donosioci odluka i učesnici na tržištu time su primorani da preispitaju strategije snabdevanja i svoju izloženost riziku.

Fragmentisani odgovori bez koordinacije na nivou EU

Situaciju dodatno komplikuje strukturna zategnutost nastala ratom između Rusije i Ukrajine, koji je promenio tradicionalne gasovodne tokove i povećao zavisnost od LNG uvoza. Evropski odgovori do sada bili su fragmentisani: nekoliko zemalja uvelo je privremene mere za ublažavanje rasta cena, uključujući smanjenje akciza u Mađarskoj, Italiji i Sloveniji. Hrvatska i Slovačka uvele su kontrolu cena, dok je Italija najavila ciljanu finansijsku podršku izdvajajući 100 miliona evra za 2026. godinu za pomoć pogođenim učesnicima tržišta.

Ipak, ne postoji koordinisan mehanizam na nivou EU, što ostavlja prostor za kontinuiranu volatilnost uz različite nacionalne politike.

Dopuna skladišta za 2026 postaje teža pri rastu globalne konkurencije

Kako se približava sezona punjenja skladišta za 2026. godinu, izazovi se povećavaju: Evropa ulazi u period dopune sa nižim nivoima zaliha i većom neizvesnošću oko dostupnosti LNG-a. Potrošnja gasa u EU tokom aprila–oktobra istorijski je bila između 140–145 bcm, a taj obim se obično pokriva kombinacijom gasovodnog uvoza i LNG-a.

Održavanje ciljanih nivoa skladišta od oko 83% kapaciteta zahtevaće znatno veći uvoz LNG-a nego tokom 2025. godine, dok globalna konkurencija za terete raste. Svaki poremećaj u očekivanim tokovima snabdevanja može direktno da se prelije na više cene i zategnutije uslove na tržištu.

Stabilnost gasovoda ne uklanja ključni pritisak

Snabdevanje putem gasovoda očekuje se kao relativno stabilno: Norveška bi mogla povećati proizvodnju kako bi nadoknadila smanjene ruske isporuke. Međutim, ta stabilnost ne rešava glavni problem—dostupnost LNG-a—koji ostaje dominantan faktor formiranja cena.

Dodatnu neizvesnost unosi varijabilna ukrajinska potražnja za uvozom gasa, koja zavisi od oštećenja infrastrukture i ciklusa popravki.

Zbog svega navedenog evropsko tržište gasa ulazi u letnji period 2026. godine pod pojačanim pritiskom: formiranje cena sve više oslanjaće se na globalnu dinamiku LNG-a nego isključivo na regionalne fundamentalne faktore. Kombinacija geopolitičkog rizika, ograničene fleksibilnosti snabdevanja i veće potražnje za dopunu skladišta ukazuje da će volatilnost verovatno potrajati kroz zimski ciklus 2026–2027.