Gasne elektrane u Jugoistočnoj Evropi gube ulogu mid-merit izvora i postaju vršni oslonac

Gasne elektrane širom Jugoistočne Evrope ulaze u strukturnu promenu: umesto da budu oslonac srednjeg opterećenja (mid-merit), sve češće preuzimaju dominantno vršnu i balansirajuću funkciju. Promena se dešava uprkos poboljšanju kratkoročnih ekonomskih uslova, što ukazuje da tržišna dinamika sve više zavisi od rasporeda proizvodnje iz obnovljivih izvora, a ne samo od troškova goriva.

Poboljšanje marži nije podstaklo rast proizvodnje

Tokom 16. nedelje, cene gasa na čvorištu CEGH pale su na 44,9 €/MWh. To je doprinelo značajnom poboljšanju clean spark spread-a, koji je porastao za oko 24,6 €/MWh u odnosu na prethodnu nedelju. U tipičnim tržišnim okolnostima, takav skok bi obično vodio ka povećanju proizvodnje iz gasnih elektrana.

Međutim, proizvodnja je ostala prigušena na nivou od oko 3.144 MW, blizu višemesečnih minimuma. Raskorak između poboljšanih marži i slabog obima rada sugeriše da obnovljivi izvori sve snažnije potiskuju termalne jedinice iz merit order-a.

Obnovljivi izvori sve češće diktiraju cene tokom dana

Solarna i vetroenergija sve češće određuju nivoe cena tokom velikog dela dana, pa gasne elektrane rade uglavnom u periodima vršne potražnje ili kada proizvodnja iz obnovljivih izvora nije dovoljna. Takav režim rada smanjuje stepen iskorišćenja: očekuje se da će mnoge elektrane u narednim godinama raditi sa faktorom iskorišćenja od svega 10–20%.

Prihodi se premeštaju sa “češćih” na “ređe” šanse

Promena operativnog profila menja i modele prihoda. Umesto oslanjanja na stabilnije učešće na tržištu električne energije, gasne elektrane sve više zavise od ostvarivanja prihoda tokom ograničenog broja sati sa visokim cenama. Koncentracija prihoda povećava rizik i volatilnost za operatere postrojenja, jer ekonomska opravdanost rada postaje jače vezana za to kada se stvarno formiraju vršne cene.

Grčka ostaje izuzetak, ali trend je isti

Na pojedinim tržištima, posebno u Grčkoj, gas i dalje ima značajniju ulogu zbog strukture proizvodnog miksa i razvijene LNG infrastrukture. Ipak, čak i tamo rast udela obnovljivih izvora postepeno smanjuje njegov relativni značaj.

Dugoročno: fleksibilnost umesto bazne funkcije

Dugoročno posmatrano, očekuje se da će gasne elektrane ostati ključne za pouzdanost sistema. Međutim, njihova ekonomska funkcija sve više se preusmerava sa bazne proizvodnje ka obezbeđivanju fleksibilnosti tokom vršnih opterećenja. To otvara pitanja o budućim investicijama i potrebi za mehanizmima za kapacitet (capacity remuneration) kako bi se obezbedila adekvatna snabdevenost upravo onda kada su potrebni dodatni resursi.