Jugoistočna Evropa ulazi u fazu kontrolisanog opadanja proizvodnje iz uglja

Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj u Jugoistočnoj Evropi (JIE) i dalje ima značajnu ulogu u elektroenergetskom sistemu, ali njen dugoročni pravac sve više karakteriše strukturni pad umesto oporavka. Iako se kratkoročni pokazatelji mogu poboljšati, operativna realnost sve češće vodi ka ograničenim intervalima rada i pripremama za postepeno povlačenje postrojenja.

Nedeljni rast uz niske nivoe iskorišćenja

Tokom 16. nedelje proizvodnja iz uglja iznosila je 4.477 MW, što predstavlja blagi rast na nedeljnom nivou. Ipak, taj nivo ostaje blizu najnižih vrednosti zabeleženih od sredine 2025. godine. Poboljšani kratkoročni prihodi, podstaknuti višim cenama električne energije i relativno stabilnim troškovima goriva, nisu se prelili na viši stepen iskorišćenja, koji ostaje nizak.

Srbija drži najveći deo proizvodnje, ali regionalni pad se nastavlja

Srbija ostaje najveći pojedinačni proizvođač sa učešćem približno 38–40% regionalne proizvodnje iz uglja. Tokom posmatrane nedelje zabeležen je rast od 292 MW. Međutim, padovi u drugim tržištima — uključujući Sloveniju i Crnu Goru — neutralisali su te dobitke.

Godišnje poređenje potvrđuje silazni trend

Usporedbe na godišnjem nivou dodatno potvrđuju trend opadanja: proizvodnja iz uglja u regionu manja je za 673 MW u odnosu na isti period 2025. godine. Prema navodima iz analize, to odražava kombinaciju faktora uključujući rast udela obnovljivih izvora energije, ekološka ograničenja i promene u tržišnoj dinamici.

CO₂ troškovi jačaju pritisak na dugoročnu konkurentnost

Iako termoelektrane na ugalj obezbeđuju baznu energiju i stabilnost sistema — posebno kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora niska — njihova operativna uloga se sve više svodi na ograničene intervale rada. Dodatni teret dolazi od rasta troškova emisija CO₂: cene EUA dostižu 74,9 €/t, čime se narušava dugoročna konkurentnost ovih postrojenja.

Kontrolisano gašenje kao odgovor industrije

Koncept „kontrolisanog gašenja“ (managed decline) postaje sve relevantniji jer operateri nastoje da maksimizuju preostalu vrednost postrojenja uz pripremu za njihovo postepeno povlačenje iz sistema. U praksi to podrazumeva optimizaciju planova održavanja, smanjenje radnih sati i razmatranje opcija za konverziju ili prenamenu postrojenja.

Balans pouzdanosti i ekoloških ciljeva ostaje ključan izazov

Za donosioce odluka i operatere sistema izazov je pronalaženje ravnoteže između potrebe za pouzdanom proizvodnjom i ispunjavanja ekoloških ciljeva. U uslovima kada nema dovoljno fleksibilnih kapaciteta, elektrane na ugalj verovatno će ostati deo sistema duže nego što se očekivalo — ali uz kontinuirani pad iskorišćenosti.