Slovenija: slaba hidrološka godina gura sistem na više oslanjanje na gas, dok proizvodnja iz hidroelektrana pada

Slovenski elektroenergetski sistem sve više zavisi od sposobnosti da nadoknadi manjak hidroenergije kada hidrološki uslovi oslabe. U prvim mesecima 2026. godine smanjena dostupnost vode značajno je oborila proizvodnju iz hidroelektrana, čime je porasla potreba za oslanjanjem na gasne elektrane kako bi se zadovoljila domaća potrošnja.

Hidrološki pad najvidljiviji u aprilu

Najizraženiji pad zabeležen je u aprilu, kada su hidroelektrane isporučile svega 191,5 GWh električne energije u prenosnu mrežu. To predstavlja pad od više od 49% na godišnjem nivou i ukazuje na ozbiljnost smanjenih protoka reka širom zemlje.

Slabost nije bila kratkotrajna. Hidroelektrane na rekama Dravi, Savi i Soči proizvele su ukupno 909,5 GWh tokom prva četiri meseca godine, što je za 401,6 GWh manje nego u istom periodu 2025. godine (pad od više od 30%). Proizvodnja je pritom bila i znatno ispod nivoa predviđenih nacionalnim planovima proizvodnje.

Deficit se preliva na ukupnu domaću proizvodnju

Pad hidroenergije imao je direktan uticaj na ukupnu proizvodnju električne energije u Sloveniji. Od januara do aprila domaća proizvodnja iznosila je 4.055,8 GWh, što predstavlja pad od 9,2% na godišnjem nivou.

Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj nije uspela da u potpunosti nadomesti manjak hidroenergije. Razlog leži u ograničenjima vezanim za snabdevanje toplotnom energijom za Šalešku dolinu, zbog čega je TE Šoštanj radio sa smanjenom fleksibilnošću u proizvodnji električne energije.

Gasne elektrane preuzimaju veću ulogu

Zbog kombinacije slabije hidroproizvodnje i nedovoljne nadoknade iz uglja, gasne elektrane su preuzele značajniju ulogu u proizvodnom miksu. Najveći rast zabeležen je u ljubljanskoj TE-TOL: novi gasni blok značajno je povećao proizvodnju, koja je tokom prva četiri meseca 2026. godine iznosila 370,4 GWh—više nego dvostruko u odnosu na isti period prethodne godine.

Dodatnu podršku pružila je i TE Brestanica, koja je takođe zabeležila snažan rast. Proizvodnja tog postrojenja porasla je za skoro 60% na godišnjem nivou, dostigavši 15,4 GWh.

Šta to znači za naredne mesece

Podaci iz ranog dela godine pojačavaju zabrinutost da bi 2026. mogla biti jedna od najslabijih hidroloških godina u skorijoj istoriji Slovenije. Budući da se učinak hidroelektrana u ranim mesecima često posmatra kao ključni pokazatelj godišnje proizvodnje, trenutni trend sugeriše nastavak ispodprosečne hidroproizvodnje i sve veću potrebu za alternativnim izvorima kako bi se održala stabilnost elektroenergetskog sistema.