NE Krško se oporavlja: proizvodnja vraćena na oko 90% nakon pada temperatura i boljih uslova na Savi

Nuklearna elektrana Krško u Sloveniji vratila je proizvodnju na oko 90% raspoloživog kapaciteta, nakon što su niže temperature i poboljšani uslovi na reci Savi omogućili reaktoru da delimično nadoknadi ranije smanjenje izazvano visokim temperaturama. Time se ublažava kratkoročni pritisak koji je nastao tokom toplotnog talasa, ali operativni rizici ostaju povezani s klimatski uslovljenim hidrološkim ograničenjima.

Oporavak nakon pada temperatura

Proizvodnja je prethodno bila smanjena na oko 80% kapaciteta zbog ekstremnih temperatura i izuzetno niskog vodostaja reke. Reaktor je počeo postepeno da povećava proizvodnju tokom večeri 14. avgusta, a zatim je dostigao približno 90% raspoloživog kapaciteta.

Zašto temperatura Save ima ključnu ulogu

Prema ekološkoj dozvoli, prosečna dnevna temperatura Save nizvodno od hidroelektrane Brežice mora ostati ispod 28°C, uz mogućnost da se temperatura reke poveća za najviše 3°C. Tokom nedavnog toplotnog talasa ove granice bilo je sve teže održavati.

U periodu smanjene proizvodnje Krško je povećalo korišćenje rashladnih tornjeva i druge rashladne opreme, čime je smanjeno zahvatanje vode iz Save sa oko 25 kubnih metara u sekundi na približno 8,5 kubnih metara u sekundi. Važno je i da reaktor ne koristi rečnu vodu u direktnom kontaktu sa nuklearnim sistemom: voda iz Save koristi se u tercijarnom rashladnom krugu za odvođenje toplote iz kondenzatora.

Uticaj na regionalno tržište električne energije

Oporavak proizvodnje ne uklanja u potpunosti zavisnost od prirodnih uslova. Proizvodnja elektrane će i dalje delimično zavisiti od temperature reke, vodostaja i vremenskih prilika.

Operativna ograničenja imaju širi značaj i za regionalno tržište električne energije: Krško proizvodi količinu električne energije koja odgovara približno 20% godišnje potrošnje Slovenije i 16% potražnje Hrvatske. Zbog toga smanjena proizvodnja povećava potrebu za alternativnim izvorima ili kupovinom na veleprodajnom tržištu, posebno u Hrvatskoj, gde je HEP naveo da se eventualni manjak može pokriti domaćom proizvodnjom i uvozom električne energije.

Ljetnji režim rada Krškog tako sve jasnije pokazuje koliko su raspoloživost nuklearnih kapaciteta i klimatski uslovljeni hidrološki faktori međusobno povezani—veza koja bi tokom budućih toplotnih talasa mogla imati sve veći uticaj na regionalne cene električne energije.