Solarni sektor u Jugoistočnoj Evropi ulazi u fazu testiranja fleksibilnosti, ne samo trke za kapacitetima

Solarna energija postaje jedna od ključnih pokretačkih snaga tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, ali je 23. nedelja jasno pokazala da naredna faza razvoja solarnog sektora neće biti merenja samo instaliranim megavatima. Način na koji se vrednost stvara sve više zavisi od fleksibilnosti sistema, skladištenja energije, kvaliteta prognoziranja i sposobnosti investitora da zaštite prihode kada dnevne cene oslabe, a večernje naglo porastu.

Nedeljni pad proizvodnje iz promenljivih izvora i poruka za tržište

Širom regiona proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora smanjena je za 8,9% na nedeljnom nivou, sa 3.377 GWh na 3.075 GWh. Proizvodnja iz solarnih elektrana pala je za 5,1%, što je bio blaži pad nego kod vetroelektrana, ali dovoljno izražen da podseti investitore da solarna energija nije jednostavna zamena za baznu proizvodnju.

Komercijalna vrednost solarnih projekata pritom zavisi od trenutka proizvodnje, nivoa kanibalizacije cena tokom dnevnih sati i mogućnosti kombinovanja sa baterijskim sistemima ili fleksibilnim ugovorima o otkupu električne energije.

Turska kao kontrast: više sunca, ali i dalje potreba za termoelektranama

Turska je tokom sedmice ponudila najjasniji primer suprotnog trenda: proizvodnja solarne energije porasla je za 61,0%, doprinoseći rastu ukupne proizvodnje iz obnovljivih izvora za 1,2% uprkos slabijoj proizvodnji vetra. Ipak, širi elektroenergetski sistem Turske i dalje je zahtevao značajnu reakciju termoelektrana jer je potrošnja porasla za 31,0%.

To ističe suštinski izazov solarnog sektora u Jugoistočnoj Evropi: jaka dnevna proizvodnja može biti vredna, ali ne uklanja potrebu za večernjom fleksibilnošću sistema.

Struktura cena po satima menja računicu prihoda

Struktura cena po satima već ukazuje na taj pomak. Solarna proizvodnja sve više obara cene tokom podnevnih sati, dok večernje cene rastu nakon zalaska sunca. U tom periodu preostalu potražnju moraju da pokriju hidroelektrane, gasne elektrane, elektrane na lignit, uvoz energije ili sistemi za skladištenje.

Posledice se ne svode samo na niže prosečne cene već i na znatno volatilniju krivu cena. Za projekte koji posluju na tržišnim osnovama takva dinamika može predstavljati priliku — ali i rizik.

Za Grčku, Bugarsku, Rumuniju i druge: prihod se mora modelovati drugačije

Investitori i developeri u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj moraće drugačije da modeluju prihode. Jednostavna procena godišnje proizvodnje pomnožena prosečnom cenom na dnevnom tržištu više nije dovoljno pouzdana za finansiranje projekata.

Umesto toga potrebno je analizirati ostvarene satne cene, rizik od ograničavanja proizvodnje (curtailment), izloženost negativnim cenama, troškove balansiranja i vrednost baterijskih sistema povezanih sa elektranama. Solarni projekat bez skladišta može ostvariti visoku proizvodnju — ali istovremeno može imati slabije prihode ako najveći deo energije plasira u satima sa niskim cenama i zagušenom mrežom.

Od brzog rasta do testiranja fleksibilnosti

Finansijska logika sektora se menja. Solarna energija se dugo predstavljala kao najbrži i najjeftiniji put do novih kapaciteta iz obnovljivih izvora; to i dalje važi kao početna teza. Međutim, tamo gde solarni kapaciteti rastu brže od fleksibilnosti elektroenergetskog sistema najveću vrednost imaće projekti koji mogu da pomeraju proizvodnju, zaštite se od promene cenovne strukture i obezbede industrijske kupce kroz dugoročne ugovore ili pružaju usluge elektroenergetskoj mreži.

Zbog toga solarni sektor u Jugoistočnoj Evropi prelazi iz faze trke za novim kapacitetima u fazu proveravanja fleksibilnosti sistema. Pobednici neće biti nužno oni sa najvećim razvojnim portfeljima — već oni koji razumeju da vrednost solarne energije danas sve više zavisi od baterijskih sistema, unutardnevnog trgovanja električnom energijom, kvaliteta priključenja na mrežu i sposobnosti odgovora na večernji skok potražnje.