Pad TTF gasa ne vodi automatski nižim cenama struje u Jugoistočnoj Evropi

U Jugoistočnoj Evropi se ponovo pokazalo da kretanje cene gasa ne mora da se prelije u niže račune za električnu energiju. Tokom nedelje 25, referentni TTF indeks je u proseku iznosio oko 41,76 €/MWh, što predstavlja pad od skoro 15% na nedeljnom nivou, ali su veleprodajne cene struje uprkos tome porasle u više tržišta regiona.

Gas slabiji signal, struja jača divergencija

U tradicionalnom modelu energetskog formiranja cena očekivalo bi se da pad cena gasa smanji pritisak na tržišta električne energije u SEE regionu. Međutim, rast cena električne energije zabeležen je u više zemalja, uključujući Italiju, Mađarsku, Hrvatsku, Rumuniju i Srbiju. Ta razlika između “bearish” signala sa strane goriva i kretanja struje postala je jedna od ključnih karakteristika regionalnog trgovanja.

Zašto odnos gas–struja više nije linearan

Suština promene leži u tome što veza između gasa i električne energije više nije linearna. Iako gas ostaje marginalno gorivo u velikom broju sati, cene električne energije se sve češće formiraju pod uticajem šireg skupa strukturnih faktora: proizvodnje iz obnovljivih izvora, hidroloških uslova, prekograničnih tokova, uvozne zavisnosti i troškova balansiranja u vršnim satima. Kada se sistem “zategne”, niže cene gasa mogu ograničiti rast troškova, ali ne obezbeđuju automatski niže cene električne energije.

Italija kao primer: veća oslonjenost na fleksibilnost

Italija je dala najjasniji primer ove dinamike. Proizvodnja iz gasnih elektrana značajno je porasla jer se sistem sve više oslanjao na fleksibilne termo kapacitete kako bi pokrio veću potrošnju i slabiju proizvodnju iz obnovljivih izvora i hidroelektrana. Zbog toga je Italija zadržala poziciju regionalnog cenovnog premijum tržišta čak i dok su cene gasa bile niže.

Paradoks leži u tome što je zavisnost sistema od gasnih elektrana tokom perioda nestašice porasla upravo kada je gorivo pojeftinilo—što je dodatno učvrstilo visoke cene struje u vršnim satima.

Hrvatska, Mađarska i Srbija: uticaj uskih grla sistema

Sličan obrazac zabeležen je i u Hrvatskoj i Mađarskoj: cene su porasle uprkos blažem gasnom okruženju. U tim slučajevima, regionalna zategnutost sistema i prekogranični prenos cenovnih signala imali su veći uticaj od samih troškova goriva.

Srbija je takođe zabeležila rast cena uprkos poboljšanim hidrološkim uslovima. To ukazuje da šira regionalna dinamika može podići SEEPEX nezavisno od domaćih fundamenta.

Implikacije za kupce: rizik nabavke menja oblik

Za kupce električne energije ova situacija menja način na koji treba procenjivati rizik. Mnoge strategije nabavke implicitno pretpostavljaju da će pad cena gasa povući naniže i cene struje. U novom režimu to pravilo postaje slabije: marginalne cene sve češće zavise od sati kada je potrebna fleksibilna proizvodnja—posebno tokom večernjih vršnih opterećenja. Čak i kada je gas jeftiniji, povećana zavisnost od njega u periodima nestašice može nastaviti da podiže cene električne energije.

Implikacije za proizvođače: prihodi zavise od vremena dostupnosti

Za proizvođače posledice su složenije. Niže cene gasa mogu smanjiti troškove goriva za termoelektrane, ali istovremeno mogu dovesti do drugačijeg profila prihoda—sa potencijalnim pritiskom na cenovne pikove u satima bez nestašice. Najvredniji tržišni periodi sve više postaju oni definisani ograničenjima fleksibilnosti sistema, a ne samo nivoom cena goriva. Prihod se zato pomera ka tajmingu proizvodnje, sposobnosti brzog rampovanja i raspoloživosti tokom vršnih opterećenja.

Poruka kreatorima politika i mrežnim operatorima

Kreatorima politika i operatorima mreže poruka je jednako jasna: širenje kapaciteta obnovljivih izvora bez adekvatnih investicija u fleksibilnost ne garantuje niže cene u svim satima. Solar može smanjiti cene tokom podnevnih sati, ali istovremeno povećava značaj upravljanja strmim večernjim rampama koje zahtevaju kombinaciju hidro resursa, skladištenja energije, upravljanja potrošnjom, interkonektora i upravljivih izvora proizvodnje.

Ako fleksibilnost nije dovoljna, cene goriva će ostati samo delimičan faktor ukupnog tržišnog ishoda.

Zaključno, nedelja 25 potvrđuje strukturnu realnost energetskih tržišta SEE: čak i kada TTF pada, tržišta električne energije ostaju dominantno vođena fizičkom nestašicom i ograničenjima fleksibilnosti sistema. To rezultira kompleksnijim, volatilnijim i sve više satno uslovljenim cenovnim okruženjem.