Evropske nedeljne cene struje pale nakon toplotnog talasa, ali volatilnost ostaje visoka

Posle snažnog rasta zabeleženog u prethodnoj nedelji, evropske veleprodajne cene električne energije su u prvoj nedelji jula uglavnom krenule naniže. Pad cena je bio uslovljen kombinacijom smanjene potrošnje nakon toplotnog talasa, veće proizvodnje iz vetra i promenjenih vremenskih uslova koji su ublažili pritisak na elektroenergetske sisteme.

Najveći padovi cena: Francuska prednjači

Francusko tržište zabeležilo je najveće nedeljno smanjenje, uz pad prosečne vrednosti od 32%. Španija i Portugal su pratili taj trend sa padovima od oko 28%, dok su Nemačka, Belgija, nordijsko tržište i Holandija zabeležili smanjenja između 21% i 24%. Na Velikoj Britaniji cene su pale za približno 20%, dok je Italija zabeležila najmanji pad—6,8%—što ukazuje na veću stabilnost u odnosu na druge delove Evrope.

Italija najskuplja uprkos korekciji; nordijsko tržište najjeftinije

Iako je došlo do pada, Italija je ostala najskuplje tržište električne energije tokom prve nedelje jula, sa prosečnom vrednošću od 134,85 €/MWh. Nordijsko tržište imalo je najnižu prosečnu nedeljnu cenu od 52,91 €/MWh. Španija i Portugal zadržali su relativno niske nivoe—63,20 €/MWh i 63,21 €/MWh—dok se raspon cena na ostalim analiziranim tržištima kretao od 78,60 €/MWh u Francuskoj do 112,08 €/MWh u Belgiji.

Dnevna volatilnost nastavljena: ekstremi preko 200 €/MWh

Pad na nivou cele nedelje nije eliminisao izraženu volatilnost. Tokom prve nedelje jula cene su se kretale značajno iz dana u dan: Francuska, Španija, Portugal i nordijski region beležili su dnevne cene ispod 50 €/MWh tokom pojedinih sesija. Najniža dnevna prosečna cena ostvarena je na nordijskom tržištu u nedelju, 5. jula, kada je pala na 26,95 €/MWh.

S druge strane, početkom nedelje pojavili su se periodi visokih cena. Dnevne cene premašile su 100 €/MWh na većini analiziranih tržišta; Španija, Portugal i nordijski region ostali su ispod tog nivoa. Najizraženiji skok zabeležen je u utorak, 30. juna: belgijsko i holandsko tržište prešli su prag od 200 €/MWh. Belgija je pritom dostigla najvišu dnevnu prosečnu cenu tokom nedelje od 210,96 €/MWh.

Zašto je došlo do pada: vetar jača ponudu, solar ograničava korekciju

Glavni faktori koji stoje iza pada cena bili su smanjena potrošnja nakon toplotnog talasa i povećana proizvodnja iz vetra širom Evrope. Veća proizvodnja iz vetroelektrana povećala je dostupnost električne energije iz obnovljivih izvora i smanjila potrebu za skupljom proizvodnjom iz termoelektrana. Ipak, slabija proizvodnja iz solarnih fotonaponskih elektrana u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji ograničila je dodatni pad cena—što znači da korekcija nije mogla da bude snažnija na svim tržištima.

Regionalne razlike: miksevi proizvodnje i prekogranična trgovina

Italija i Belgija ostale su među najskupljim evropskim tržištima čak i nakon nedeljnog pada cena. Nordijsko tržište nastavilo je da beleži najniže vrednosti zahvaljujući tradicionalnoj strukturi trgovanja i snažnom oslanjanju na hidroenergetske kapacitete. Razlike između regionalnih cenovnih nivoa odražavale su različite proizvodne mikseve, raspoloživost obnovljivih izvora i uslove prekogranične trgovine električnom energijom.

AleaSoft očekuje rast cena u drugoj nedelji jula

Iako je prva sedmica donela korekciju naniže na većini lokacija, prognoze ukazuju da bi trend mogao da se preokrene. Prema očekivanjima kompanije AleaSoft Energy Forecasting, cene električne energije trebalo bi da porastu na većini evropskih tržišta tokom druge nedelje jula. Taj rast povezuje se sa povećanjem potražnje za električnom energijom i prognoziranim padom proizvodnje iz vetra. U međuvremenu, kretanje cena prirodnog gasa ostaje važan faktor koji utiče na veleprodajna tržišta električne energije u Evropi.