INA kreće u bušenje u severnom Jadranu: program od 65 miliona evra za pet novih bušotina

INA je započela program bušenja na moru vredan 65 miliona evra u severnom Jadranu, nastojeći da uspori pad domaće proizvodnje prirodnog gasa. Za investitore i energetsku politiku to je više od operativnog poduhvata: kampanja treba da produži život postojećih morskih sredstava i da ublaži tempo rasta zavisnosti Hrvatske od uvoza.

Prva bušotina završena: Ana-4 DIR i preliminarni protok

Prva planirana operacija, bušotina Ana-4 DIR, završena je u postojećem proizvodnom području na konačnoj dubini od 1.282 metra. Početna ispitivanja u tri ležišta pokazala su kombinovani protok gasa od približno 160.000 kubnih metara dnevno, što podržava preliminarnu procenu da je bušotina komercijalno održiva.

Ako bi se takav protok održao neprekidno, bušotina bi mogla da proizvede ekvivalent od oko 58 miliona kubnih metara godišnje. Ipak, održiva proizvodnja zavisiće od pritiska u ležištu, stope opadanja proizvodnje, kapaciteta za preradu i rezultata produženih ispitivanja—ključna razlika između početnih merenja i komercijalno nadoknadive proizvodnje biće presudna za ekonomsku isplativost projekta.

Povezivanje na mrežu pre dugotrajnijih provera

INA planira da Ana-4 DIR priključi na postojeću mrežu za proizvodnju na moru pre nego što se sprovedu dugotrajnija ispitivanja. Tokom tih provera trebalo bi da se očiste ležišta, utvrde održive stope proizvodnje i obezbede podaci za ažurirane procene rezervi.

Šira kampanja: pet bušotina i troškovi po lokaciji

Šira kampanja predviđa ukupno pet bušotina. Investicioni okvir procenjen je na približno 13 miliona evra po bušotini, dok će stvarni troškovi zavisiti od dubine, konstrukcije bušotine i zahteva za priključenje.

Bušenje je izvedeno platformom Labin za rad na moru kojom upravlja kompanija Crosco, zavisno društvo INA. Nakon završetka prve operacije očekuje se da će se platforma premestiti na lokaciju IKA JZ-6 DIR. INA je saopštila da je prva faza bušenja okončana bez ekoloških incidenata.

Zašto program ima strateški značaj

Kampanja je posebno relevantna jer su postojeća hrvatska nalazišta u Jadranu u zreloj fazi eksploatacije. Nove bušotine koje se povezuju sa postojećim platformama i cevovodima uglavnom mogu biti razvijene brže i uz niže troškove nego samostalna otkrića, budući da je veći deo infrastrukture već dostupan. Komercijalni prinosi će, međutim, zavisiti od produktivnosti novih bušotina i preostalog radnog veka okolne mreže.

Uticaj na uvoz gasa: ne ukida potrebu, ali menja putanju

Iako program neće eliminisati potrebu Hrvatske za uvozom gasa—koji je u maju dostigao 277 miliona kubnih metara naspram domaće proizvodnje od oko 60 miliona kubnih metara—mogao bi da uspori rast zavisnosti od uvoza. Istovremeno, cilj je očuvanje vrednosti postojećih INA-inih sredstava za proizvodnju na moru kroz nastavak razvoja tamo gde infrastruktura već postoji.

Kako se budu završavala produžena ispitivanja i kako budu postajali jasni odnosi između početnog protoka tokom testiranja i komercijalno ostvarive proizvodnje, odluke o daljem kapitalnom rasporedu INA-e biće sve više vezane upravo za kvalitet podataka iz ležišta—što će direktno uticati na to koliko brzo Hrvatska može da stabilizuje domaću gasnu bilansu.