Bugarska ulazi u eru skladištenja energije: najveće tržište baterija u jugoistočnoj Evropi

Bugarska je prešla sa razvoja koji je bio pretežno oslonjen na solarne izvore na model u kojem skladištenje energije postaje ključni pokretač. Time se zemlja izdvojila kao jedno od najdinamičnijih tržišta za velike baterijske sisteme u jugoistočnoj Evropi, a investitori sve više gledaju na to kako će se dodatni kapacitet pretvoriti u stabilne prihode.

Ubrzana instalacija baterija i novi operativni rekordi

Tokom 2025. Bugarska je dodala gotovo 3 GWh baterijskih sistema za skladištenje energije, što ju je svrstalo među pet najvećih novih tržišta u Evropi. Taj trend nastavljen je i tokom 2026. godine, kada su kompanije Solarpro Technology i CATL pustile u rad postrojenje kapaciteta 602 MWh u Burgasu.

Time su neznatno nadmašile projekat kompanije Enery kapaciteta 601,8 MWh u Novoj Zagori, čime je Burgasovo postrojenje postalo najveće operativno baterijsko postrojenje u Istočnoj Evropi.

Hibridni projekti menjaju strukturu kapitala

OMV Petrom doneta je konačna investiciona odluka za hibridni projekat Gabare u blizini Bele Slatine. Projekat objedinjuje približno 415 MWp solarne snage i baterijski sistem kapaciteta 600 MWh, uz procenjena ulaganja od 300 miliona evra.

Od tog iznosa, oko 100 miliona evra predviđeno je za skladištenje energije, pa udio baterijske komponente iznosi približno jednu trećinu ukupnih kapitalnih ulaganja. U praksi, to znači da se projekat pomera iz okvira klasičnog solarnog proizvođača ka dispečabilnom portfelju koji može da reaguje na potrebe mreže i tržišta.

Dubljenje tržišta kroz nove ugovore i puštanja u rad

Pored velikih platformi, širi se i „drugi sloj“ razvoja koji pokazuje rast dubine tržišta. Kompanija GEN-I preuzela je tri sistema u Belovu, Momčilgradu i Parvomaju ukupne snage 30 MW i kapaciteta 76 MWh, čime je svoj portfelj u Bugarskoj povećala na 42 MW i 100 MWh.

Energo-Pro je pustio u rad sistem snage 10,75 MW i kapaciteta 24,31 MWh u Gornoj Orjahovici nakon ulaganja od 4,23 miliona evra. Kineska kompanija Sermatec pustila je u komercijalni rad projekat snage 10 MW i kapaciteta 31 MWh.

Restrukturiranje energetskog sektora i rizik kašnjenja

Rast kapaciteta za skladištenje odvija se paralelno sa politički osetljivim restrukturiranjem energetskog sektora. Vlada planira da izdvoji rudnike Marica Istok i termoelektranu Marica Istok 2 iz holdinga Bulgarian Energy Holding i objedini ih u okviru novog državnog preduzeća.

Kašnjenja u sprovođenju restrukturiranja dovela su do pitanja više od milijardu evra sredstava iz Plana za oporavak i otpornost i fondova za pravednu tranziciju. Za investitore to znači da tempo transformacije sektora može zavisiti ne samo od tehničkih parametara baterija već i od dinamike javnih programa finansiranja.

Energija pod pritiskom: gas, nafta i cena kao signal

Bezbednost snabdevanja gasom i naftom ostaje drugi važan faktor koji utiče na širi energetski kontekst. Sofija razmatra povećanje isporuka gasa iz Azerbejdžana preko kompanije SOCAR. Istovremeno, vlada je intervenisala kako bi stabilizovala snabdevanje sirovom naftom rafinerije Lukoil Neftohim Burgas.

Regulisana cena gasa za jul utvrđena je na 37,70 evra/MWh, što predstavlja rast od 5,84% u odnosu na jun, ali ostaje ispod uporedivih međunarodnih terminskih cena.

Šta sledi: sa kapaciteta na mrežu i tržišne prihode

Izgradnja baterijskih kapaciteta daje Bugarskoj strukturnu prednost u balansiranju solarne proizvodnje i upravljanju regionalnom volatilnošću trgovanja. Međutim, sledeće ograničenje verovatno će se pomeriti sa samog obima skladištenja ka dostupnosti mreže—redovima za priključenje—kao i sposobnosti tržišnih prihoda da podrže baterijske sisteme kada se početne subvencije završe.

Dodatno, očekuje se normalizacija neuobičajeno velikih unutardnevnih raspona cena koji su do sada mogli da pojačaju ekonomsku privlačnost ovakvih ulaganja. U tom smislu, naredna faza razvoja biće test ne samo brzine instalacije već i spremnosti infrastrukture da apsorbuje nove izvore fleksibilnosti.