Albanija ubrzava solarni rast, ali LNG i mrežna pravila stavljaju fokus na investicionu izvedivost

Albanija sve više izlazi iz okvira tradicionalne zavisnosti od hidroenergije, a investicioni potencijal zemlje počinje da se menja pod uticajem privatne proizvodnje iz obnovljivih izvora, baterijskog skladištenja i nove strategije uvoza gasa. Iako se tempo novih projekata ubrzava, ključna tačka za investitore i sistem leži u tome da li prenosna infrastruktura i tržišna pravila mogu da apsorbuju rast bez ugrožavanja sigurnosti snabdevanja.

Privatna proizvodnja preuzima primat u bilansu električne energije

Privatni i koncesioni proizvođači proizveli su 2,38 TWh električne energije tokom prva četiri meseca 2026. godine, što je predstavljalo 54% domaće proizvodnje. Time su prvi put premašili državnu elektroprivredu KESH, čija je proizvodnja iznosila 2,03 TWh. U istom periodu solarne elektrane proizvele su više od 230 GWh, odnosno približno 5,2% ukupne proizvodnje.

Najveći deo novog solarnog kapaciteta obezbedili su projekti priključeni na prenosnu mrežu, što ukazuje na to da se rast ne oslanja samo na lokalne inicijative, već na širenje mogućnosti za isporuku električne energije kroz sistem.

Novi solarni projekti uvode i skladištenje

Naredna grupa projekata trebalo bi dodatno da ubrza taj zaokret. Turska kompanija Fortis Energy započela je izgradnju projekta Ersekë u oblasti Kolonjë. Projekat objedinjuje 75 MWdc solarne snage i baterijski sistem za skladištenje energije kapaciteta 25 MWh, a očekuje se godišnja proizvodnja od oko 135 GWh.

U međuvremenu, nemačka kompanija Greencells Renewables dobila je odobrenje za izgradnju fotonaponske elektrane snage 96 MW u blizini Kastriota u oblasti Dibër. Projektom je predviđeno 137.150 fotonaponskih modula, 268 invertora i razvojna površina približno 426.000 kvadratnih metara.

LNG strategija ide paralelno sa razvojem energetskog kompleksa

Izgradnju novih proizvodnih kapaciteta prati ambicioznija strategija u oblasti gasa. Prema navodima, kompanija AKTOR LNG USA i državna kompanija ALBGAZ potpisale su 20-godišnji ugovor vredan šest milijardi dolara o snabdevanju sa približno milijardu kubnih metara američkog LNG-a godišnje od 2030. godine.

Početne isporuke trebalo bi da stignu u Albaniju preko grčkog terminala Revithousa i postojeće regionalne infrastrukture. Istovremeno, Tirana razvija namenski LNG i elektroenergetski kompleks u Vlori.

Plan u Vlori uključuje plutajuću jedinicu za skladištenje i regasifikaciju (FSRU), gasovod Fier–Vlora i gasnu elektranu približno snage 380 MW. Albanija je takođe potpisala memorandum sa kompanijom Eni koji obuhvata strateške rezerve nafte i gasa, kao i mogućnost osnivanja novog komercijalnog energetskog operatera.

Pitanje nije samo rast kapaciteta već sposobnost sistema da ga iskoristi

Za investitore ključno investiciono pitanje više nije da li Albanija može da privuče nove proizvodne kapacitete—solarni projekti već dobijaju zamah, a LNG plan postavlja okvir za dodatnu fleksibilnost kroz gasnu komponentu. Međutim, pitanje je da li prenosna infrastruktura, tržišna pravila i kapaciteti za balansiranje mogu da prate taj razvoj.

Predlog novog zakona o električnoj energiji uvodi nova pravila za sopstvenu potrošnju i bliže usklađivanje sa zakonodavstvom EU o tržištu električne energije. Ipak, konačni efekat novih ulaganja zavisiće od jačanja mreže i obezbeđivanja dispečabilnih kapaciteta: tek tada će rast solarnih izvora moći da doprinese sigurnosti snabdevanja umesto da poveća viškove tokom podnevnih sati i potrebu za uvozom nakon zalaska sunca.