Severna Makedonija odobrila portfelj obnovljivih i skladištenja od oko 4,4 GW, ali mreža ostaje ograničenje

Severna Makedonija je odobrila portfelj projekata iz obnovljivih izvora energije i skladištenja koji je višestruko veći od njenog postojećeg elektroenergetskog sistema. Time se glavni investicioni rizik pomera sa faze izdavanja dozvola na naredni, praktičniji test: koliko novih kapaciteta može da se priključi i uklopi u mrežu bez ozbiljnih operativnih posledica.

Brz rast solarnih kapaciteta, ali priključenje nije automatsko

Tokom 2025. godine zemlja je instalirala oko 210 MW solarnih kapaciteta, pa je ukupna fotonaponska snaga premašila 1 GW. Plan izgradnje za 2026. obuhvata 59 solarnih projekata ukupne snage veće od 3 GW, dok ukupna snaga svih odobrenih energetskih projekata iznosi približno 4,4 GW. U prethodnom godišnjem planu bilo je svega 1,2 GW, uključujući 812 MW solarnih kapaciteta.

Iako ubrzanje razvoja pokazuje snažno interesovanje investitora, tekst naglašava da samo deo portfelja može biti priključen bez značajnog jačanja mreže. U suprotnom, neusklađena izgradnja mogla bi da dovede do ograničavanja proizvodnje (curtailment), dodatno snižava otkupne cene solarne energije i poveća razliku između nominalno odobrenih kapaciteta i onoga što je finansijski izvodljivo.

Čebren kao ključ za balansiranje—uz visoku izloženost rizicima

Strateški najznačajniji projekat za balansiranje sistema i dalje je predložena reverzibilna hidroelektrana Čebren. Nakon više neuspešnih pokušaja dodele koncesije, vlada razmatra realizaciju projekta pod državnim vođstvom. Ukupna vrednost investicije procenjena je na približno 1,5 milijardi evra, uključujući troškove finansiranja, dok vladine kalkulacije navode internu stopu prinosa veću od 10%.

Čebren bi mogao da obezbedi sezonsko skladištenje energije, proizvodnju u periodima vršnog opterećenja i balansiranje obnovljivih izvora, uz dodatne koristi u upravljanju vodnim resursima. Međutim, njegova veličina istovremeno povećava izloženost građevinskim, hidrološkim i ekološkim rizicima, kao i rizicima povezanim sa državnim finansiranjem. Projekat bi zahtevao pouzdanu geotehničku osnovu, disciplinovanu nabavku i jasnu raspodelu rizika između građevinskih radova, elektromehaničke opreme i prenosne infrastrukture.

Pripreme za REK Bitola: prelazak sa uglja na gas i potencijalno vodonik

U kompleksu REK Bitola državna kompanija ESM obezbedila je grant Svetske banke od 2,4 miliona dolara za pripremne radove na kogeneracionom postrojenju i proširenju sistema daljinskog grejanja. Studije treba da procene prelazak sa postojeće proizvodnje zasnovane na uglju ka tehnologiji koja bi mogla da koristi prirodni gas i potencijalno vodonik.

Šta to znači za investitore: vrednost portfelja zavisi od mreže

Severna Makedonija tako istovremeno razvija velike solarne elektrane, reverzibilnu hidroelektranu i planira konverziju termoenergetskih kapaciteta kroz studije koje treba da usmere buduću tehnologiju u REK Bitola. U takvom okruženju kredibilan investicioni portfelj će biti samo onaj deo projekata koji može da dokaže pouzdane rokove priključenja, jasnu dispečersku vrednost i finansijske strukture otporne na kašnjenja u razvoju mreže.