EPBiH preusmerava kapital u termoelektrane: ulaganja rastu, ali gubici u uglju i dalje pritiskaju proizvodnju

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) povećava ulaganja u termoelektrane u trenutku kada pad proizvodnje uglja i nepovoljna hidrologija pojačavaju pritisak na njen proizvodni portfolio. Od početka 2024. godine kompanija je izdvojila približno 92 miliona evra sopstvenih sredstava za održavanje i intervencije u termoenergetskom segmentu, što investitorima šalje poruku da je prioritet pre svega operativna pouzdanost sistema.

Veći kapital za održavanje nego ranije

Najnovija ulaganja se mogu uporediti sa oko 72 miliona evra potrošenih u periodu od 2015. do 2023. godine. Drugim rečima, EPBiH je za približno dve i po godine opredelila više kapitala za svoj termoenergetski portfelj nego tokom prethodnog devetogodišnjeg programa.

Prema informacijama iz teksta, reč je o defanzivnoj potrošnji: cilj nije značajno širenje kapaciteta proizvodnje električne energije iz uglja, već očuvanje raspoloživosti elektrana i sigurnosti sistema.

Finansijska slika: revizija gubitaka i teret rudnika

Upravljačka struktura EPBiH promenjena je imenovanjem aktuelne uprave u avgustu 2023. godine, a kompanija je tada nasledila finansijsku poziciju „znatno slabiju“ nego što je prvobitno prikazano. Gubitak od 28,2 miliona evra naknadno je revidiran na 169,5 miliona evra nakon nezavisne revizije.

Dodatni teret dolazi iz rudarskih podružnica: one su do kraja 2023. akumulirale ukupne gubitke od približno 540 miliona evra. Tekst naglašava da rudnici ostaju najveća operativna i finansijska slabost grupacije.

Zašto termo ulaganja ne rešavaju osnovni problem

Smanjena proizvodnja ograničila je isporuke goriva termoelektranama EPBiH, što se odrazilo na pad proizvodnje električne energije vidljiv od 2018. godine. Hidroelektrane nisu pružile pouzdanu protivtežu jer su periodi nepovoljne hidrologije istovremeno smanjivali proizvodnju iz hidro izvora.

Zbog nastalog manjka snabdevanja EPBiH je bila primorana da kupuje električnu energiju na veleprodajnom tržištu, ponekad po cenama znatno višim od regulisanih domaćih tarifa. To stvara strukturni nesklad između troškova nabavke/proizvodnje s jedne strane i regulisanih prihoda s druge.

Smanjen neto gubitak uz oslanjanje na rezerve

EPBiH je u 2024. godini smanjila neto gubitak na 29,6 miliona evra, pri čemu je deficit pokriven iz postojećih rezervi. Iako to čuva kratkoročnu likvidnost, tekst ističe da smanjenje rezervi ne uklanja osnovnu ekonomsku neodrživost proizvodnog portfolija.

Remont i modernizacija termoelektrana mogu poboljšati raspoloživost, specifičnu potrošnju goriva i pouzdanost rada, ali finansijski efekat tih mera ostaje vezan za dva ključna uslova: pouzdano snabdevanje ugljem i tarifni okvir koji omogućava pokrivanje troškova proizvodnje.

Obaveze prema rudnicima i konkurencija za kapital

Pored operativnih izazova rudnika, kompanija nosi nerešene obaveze povezane sa rudarskim podružnicama, ranijim obavezama po osnovu naknada i neokončanim investicijama poput HE Vranduk-a. Te obaveze „se takmiče“ za kapital sa održavanjem elektrana i razvojem nove proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

Ulaganje kao intervencija pouzdanosti sistema

Zato se program ulaganja od oko 92 miliona evra najbolje posmatra kao intervencija usmerena na pouzdanost sistema: može smanjiti verovatnoću ozbiljnih kvarova i rizik skupog hitnog uvoza električne energije. Međutim, povrat uloženog ostaje ograničen sve dok se paralelno ne reše učinak rudnika, regulisanje cena električne energije i dugoročna strategija proizvodnje kompanije.