Oporavak hidroenergije u BiH smanjuje uvoz dok proizvodnja iz uglja pada

Bosna i Hercegovina je u prvoj polovini 2026. povećala ukupnu proizvodnju električne energije na 7,44 TWh, što predstavlja rast od 3,5% u odnosu na isti period 2025. godine. Ipak, ključna poruka za tržište nije samo veća količina struje, već promjena strukture proizvodnog miksa koja se direktno prelila na trgovinski bilans zemlje.

Hidro i obnovljivi rastu, ugalj gubi udio

Proizvodnja hidroelektrana porasla je za 32,4% na 3,13 TWh. Istovremeno, proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana priključenih na prenosnu mrežu povećana je za 16,1% na 0,64 TWh. Suprotno tome, električna energija proizvedena iz uglja smanjena je za 16,9% na 3,07 TWh, čime je tradicionalni termoenergetski sektor dodatno izgubio doprinos u ukupnoj proizvodnji.

Smanjen uvoz gotovo 40%, ali izvoz pada

Snažniji bilans domaće proizvodnje omogućio je BiH da smanji uvoz električne energije za gotovo 40%. Tokom 2025. godine zemlja je za uvoz izdvojila rekordnih 629 miliona BAM (oko 321,6 miliona evra), što pokazuje koliki je finansijski teret ranije predstavljala potreba za dodatnim količinama struje. Međutim, izvoz je istovremeno opao za oko 20%, što sugeriše da dodatna proizvodnja prvenstveno služi smanjenju potrebe za uvozom i nadomešćivanju slabije termo-proizvodnje iz uglja—umjesto vraćanja nekadašnjeg izvoznog viška.

Uravnoteženiji miks zavisi od hidroloških uslova

U prvih šest mjeseci godine hidroenergija i ugalj učestvovali su sa približno po 41–42% ukupne proizvodnje. Vjetar i solar priključeni na mrežu činili su oko 9%. U poređenju s ranijom zavisnošću od zastarelih termoelektrana na lignit, ovakav miks djeluje uravnoteženije—ali poboljšanje ostaje osjetljivo na hidrološke uslove.

Šta to znači za troškove i regionalnu trgovinu

Povratak sušnijih uslova mogao bi ukloniti značajan obim hidroenergije s niskim promjenljivim troškovima proizvodnje. To dolazi u trenutku kada se termoenergetski sektor suočava s izazovima povezanim s radom rudnika, ekološkim zahtjevima i zastarelom opremom. U takvom scenariju elektroprivredna preduzeća bi mogla imati veći pritisak da nadoknade manjak domaće hidroproizvodnje—što bi se moglo reflektovati kroz troškove nabavke električne energije tokom nepovoljnih godina.

Za regionalne trgovce električnom energijom smanjenje potrebe BiH za uvozom tokom hidrološki povoljnih perioda uklanja jedan izvor potražnje. Istovremeno manji izvoz proizvodi suprotan efekat: zemlja postaje manje dosljedno usmjerena ka prekograničnoj trgovini električnom energijom. Hidrološki uslovi, ispadi termoelektrana na ugalj i odluke o upravljanju akumulacijama sada mogu brže preusmjeriti tržište iz pozicije uvoznika u poziciju izvoznika—i obrnuto—nego što bi to sugerisao historijski profil proizvodnje.