Federacija BiH odobrila rast veleprodajne cene gasa za 14,42% zbog viših nabavnih troškova Gasproma

Rast veleprodajne cene prirodnog gasa u Federaciji Bosne i Hercegovine ponovo stavlja u fokus finansijski rizik koji proizlazi iz dugoročnih ugovornih mehanizama i zavisnosti od jednog dominantnog spoljnog snabdevača. Odluka regulatora direktno se vezuje za više nabavne troškove ruskog gasa, ali njene posledice se šire na distributere, industriju i komercijalne potrošače.

Koliko poskupljuje gas i od kada važi

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine odobrila je povećanje veleprodajne cene prirodnog gasa od 14,42% za gas koji se isporučuje distributivnim kompanijama. Nova cena primenjuje se retroaktivno od 1. jula 2026. godine.

Tarifa je utvrđena na 505 evra za 1.000 kubnih metara, bez poreza na dodatu vrednost (PDV). To je u odnosu na prethodnu cenu od 441,40 evra.

Zašto je došlo do korekcije

Povećanje je usledilo nakon zahteva državne kompanije Energoinvest, koja je navela da su njeni troškovi nabavke gasa od Gasproma porasli za isti procenat kao i tražena korekcija veleprodajne cene.

Ovakvo kvartalno usklađivanje cena oslanja se na mehanizam definisan dugoročnim ugovorom Bosne i Hercegovine o snabdevanju ruskim prirodnim gasom. Formula ostaje izložena kretanjima na međunarodnim tržištima gasa i nafte, pa promene evropskih referentnih cena gasa i komponenti vezanih za cenu sirove nafte mogu direktno uticati na troškove distributera, sistema daljinskog grejanja, industrije i komercijalnih potrošača.

Troškovni udarac za energetski intenzivne sektore

Za energetski intenzivne kompanije povećanje predstavlja dodatni trošak od 63,60 evra na svakih 1.000 kubnih metara potrošenog gasa. Preduzeće koje godišnje troši 10 miliona kubnih metara suočilo bi se sa dodatnim troškom od približno 636.000 evra (bez PDV-a), pod pretpostavkom da nova cena ostane na snazi tokom cele godine.

Efekti rasta biće posebno izraženi u sektorima gde prirodni gas nije lako zamenjiv električnom energijom ili alternativnim gorivima. Industrije poput prerade metala, prehrambene proizvodnje, proizvodnje keramike, sistema daljinskog grejanja i postrojenja koja koriste industrijsku paru imaju ograničen prostor da apsorbuju nagli rast troškova bez delimičnog prenošenja na krajnje kupce.

Zavisnost od spoljnog snabdevača i rizik kroz lanac snabdevanja

Odluka istovremeno ukazuje da je Federacija Bosne i Hercegovine još uvek u velikoj meri koncentrisana na ograničen broj izvora snabdevanja. Dok veliki deo jugoistočne Evrope ulaže u pristup LNG-u i razvoj alternativnih gasovodnih pravaca, Bosna i Hercegovina ostaje zavisna od ograničenog uvoznog pravca i jednog dominantnog spoljnog snabdevača. Takva struktura slabi pregovaračku poziciju zemlje i čini domaće cene osetljivim na kvartalne izmene ugovornih uslova.

Retroaktivna primena nove cene od početka jula dodatno komplikuje upravljanje obrtnim kapitalom distributivnih kompanija i velikih potrošača koji su možda već fakturisali kupce ili formirali proizvodne cene prema prethodnoj tarifi. Iako regulatorni mehanizam prenosa troškova može zaštititi uvoznika, rizik promene cena praktično se prenosi niz lanac snabdevanja.

Šta bi moglo ublažiti volatilnost cena

Dugoročnije rešenje podrazumeva diversifikaciju izvora snabdevanja, povećanje prekograničnih interkonekcijskih kapaciteta i uspostavljanje transparentnog domaćeg sistema balansiranja gasnog sistema. Dok ti uslovi ne budu ispunjeni, veleprodajne cene prirodnog gasa u Federaciji Bosne i Hercegovine će verovatno ostati više vezane za spoljne ugovorne okolnosti nego za konkurenciju na domaćem tržištu.