Federacija BiH povećala proizvodnju, ali trgovina strujom i dalje signalizira strukturne rizike

Proizvodnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine nastavila je da raste u maju 2026. godine, ali kretanja u prekograničnoj razmjeni ukazuju na to da se elektroenergetski sistem i dalje kreće u zoni oprezne ravnoteže. Za investitore i upravljače rizicima to je važno jer se dobitak na strani domaće proizvodnje ne prevodi automatski u stabilniju poziciju na tržištu, posebno kada se uzme u obzir oslanjanje na termoelektrane i promjene u bilansu trgovine.

Rast proizvodnje uz promenu dinamike trgovine

U maju 2026. Federacija BiH proizvela je 485 GWh električne energije, što predstavlja rast od 3% u odnosu na 471 GWh iz istog meseca prethodne godine. Međutim, taj skroman rast pratio je znatno oštriji pad prekogranične trgovine električnom energijom, što sugeriše da je entitetski sistem poslovao bliže ravnoteži između domaće proizvodnje i potrošnje.

Neto proizvodnja iznosila je 438 GWh. Termoelektrane su proizvele 261 GWh, hidroelektrane 145 GWh, dok je proizvodnja iz vetroelektrana dostigla 32 GWh.

Dominacija termoelektrana i gorivna baza pod pritiskom

Struktura proizvodnje ostala je izrazito termički orijentisana: termoelektrane su učestvovale sa 60,6% u bruto proizvodnji električne energije. Hidroelektrane su imale udio od 32,8%, a vetroelektrane 6,6%.

U tekstu se naglašava da termoelektrane na ugalj i dalje imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja. Istovremeno, sve veći pritisak dolazi iz potrebe za restrukturiranjem elektroenergetskog sektora Bosne i Hercegovine u skladu sa evropskim propisima o emisijama ugljenika i zaštitom životne sredine.

Proizvodnja uglja pritom nastavlja da opada: mrkog uglja proizvedeno je 281.319 tona (oko 3,1% manje nego prethodne godine), dok je lignit smanjen za 11,1%, sa 131.644 tone na 117.096 tona.

Pad proizvodnje lignita posebno je značajan jer se termoenergetski sektor Federacije i dalje u velikoj meri oslanja na domaće rudnike. Operativni problemi, troškovi rada i nagomilane potrebe za investicijama već duže vreme utiču na raspoloživost kapaciteta. Kratkoročno povećanje električne energije stoga ne uklanja strukturne rizike povezane sa zastarelim termoenergetskim blokovima i nedovoljno efikasnim rudnicima.

Manji uvoz i izvoz ne znače automatski bolju trgovinsku poziciju

Uvoz električne energije smanjen je na 74 GWh sa 227 GWh godinu dana ranije, što predstavlja pad od više od 67%. Istovremeno, izvoz je opao sa 156 GWh na 49 GWh.

Smanjenje i uvoza i izvoza ukazuje na mesec sa manjim obimom trgovine električnom energijom, a ne nužno na poboljšanje izvozne pozicije Federacije.

CBAM kao dodatni faktor pritiska na izvoz iz uglja

Kretanja postaju još relevantnija u svetlu primene Mehanizma Evropske unije za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika (CBAM). Bosna i Hercegovina može ostvarivati prihode prodajom viškova električne energije na susednim tržištima, ali troškovi emisija ugljenika mogli bi sve više pritiskati izvoz električne energije proizvedene iz uglja.

Prema tekstu, taj pritisak može biti ublažen samo ako proizvođači dokažu niži stvarni nivo emisija ili povećaju udio obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji.

Mešovita slika bilansa za maj

Bilans za maj 2026. daje mešovitu sliku: domaća proizvodnja porasla je i zavisnost od uvoza smanjena, ali elektroenergetski sistem ostaje snažno oslonjen na termoelektrane. Istovremeno, baza goriva koja ih snabdeva nastavlja da se smanjuje—što dugoročno pojačava potrebu za strukturnim prilagođavanjem kako bi se upravljalo rizicima dostupnosti kapaciteta i troškovima povezanim s emisijama.