KfW i EU grant: kreditna linija od 43 miliona evra za niskougljeničnu energetsku efikasnost u Srbiji

Srpska industrija dobija novi finansijski instrument koji energetsku efikasnost premešta iz okvira „smanjenja troškova“ u širi plan jačanja konkurentnosti na evropskom tržištu. U praksi, program povezuje finansiranje investicija sa potrebom da izvoznici raspolažu merljivim podacima o emisijama, u trenutku kada su cene energije nestabilnije, a evropski kupci sve češće traže transparentnost na nivou proizvodnih pogona.

Koliko novca je obezbeđeno i kako se raspoređuje

Program obuhvata kreditnu liniju od 43 miliona evra koju obezbeđuje KfW razvojna banka preko UniCredit Bank Srbija, uz dodatni grant Evropske unije od 4,3 miliona evra. Ukupna vrednost Fonda za niskougljeničnu energiju (Low Carbon Energy Facility) iznosi 47,3 miliona evra.

Prihvatljive kompanije mogu dobiti uobičajeno do 1 milion evra finansiranja, dok pojedinačni iznosi mogu biti povećani do 3 miliona evra uz odobrenje KfW-a. Grant je definisan kao 10% vrednosti kredita, čime se smanjuje efektivni trošak kapitala. Očekuje se da će u programu učestvovati oko 300 kompanija u periodu od 2025. do 2028. godine.

Koje investicije se finansiraju

Prihvatljive investicije uključuju unapređenje energetske efikasnosti, krovne solarne elektrane, kao i projekte korišćenja biomase i biogasa. Fokus je na merama koje istovremeno smanjuju potrošnju energije i lokalno zagađenje.

Najavljeni efekti programa su godišnja ušteda od približno 34.000 MWh energije i smanjenje emisija za oko 24.000 tona CO₂ godišnje.

Zašto je verifikacija ključna za izvoznike

Za mnoge srpske proizvođače podrška dolazi u „ključnom trenutku“, jer nestabilnost cena energije i dalje opterećuje poslovanje, dok troškovi zaduživanja ostaju visoki. Istovremeno, evropski kupci sve češće traže podatke o emisijama na nivou pojedinačnih pogona, što znači da investicija u energetsku efikasnost utiče ne samo na račun za energiju već i na cenu proizvoda, mogućnost učešća na tenderima i dugoročnije zadržavanje kupaca.

Posebno je naglašeno da kompanije čiji su proizvodi obuhvaćeni CBAM mehanizmom EU ne mogu da se oslanjaju samo na opšte procene ušteda energije. Potrebni su podaci sa brojila, jasno definisane granice postrojenja, obim proizvodnje, informacije o potrošnji goriva i transparentna raspodela potrošnje energije po proizvodima.

Zbog toga finansirana oprema treba da bude praćena MRV sistemom (merenja, izveštavanja i verifikacije) koji pokazuje šta je promenjeno i kako ta promena utiče na ugrađene emisije proizvoda.

Kreditni rizik i kvalitativni podaci: šta banke dobijaju

Program ima korist i za banke kroz kvalitetnije tehničke podatke. Uštede energije mogu povećati operativne marže i smanjiti izloženost promenama cena energenata, ali samo ako su projektovane uštede realne. Pre odobravanja kredita potrebno je analizirati početnu potrošnju, radne sate, projekcije proizvodnje i obaveze održavanja.

Šta razlikuje „najuspešniji“ pristup

Naglašeno je da će najuspešniji projekti biti oni koji kombinuju više mera umesto finansiranja pojedinačne opreme. Industrijski pogon može povezati krovnu solarnu elektranu sa efikasnijom procesnom opremom, poboljšanjem kvaliteta električne energije, naprednim merenjima i sistemom upravljanja energijom na nivou cele fabrike.

Tako ostvarene uštede trebalo bi da budu dugoročnije i lakše proverljive nego kod intervencija koje ostaju ograničene na jedan segment procesa.

Ograničen obim programa i potencijal šire primene

Iako je obim programa relativno mali u odnosu na ukupne potrebe srpske industrije za ulaganjima, njegova struktura može poslužiti kao model za širu primenu. Razvojno finansiranje preuzima deo rizika, sredstva EU poboljšavaju ekonomsku isplativost projekata, dok domaća banka obezbeđuje plasman kredita i procenu kreditne sposobnosti korisnika.

U zaključku se navodi da se „granica konkurentnosti“ menja: kompanije koje ranije iskoriste povoljnije izvore finansiranja za modernizaciju mogu lakše ući u evropske lance nabavke sa nižim troškovima i pouzdanijim podacima o emisijama. One koje odlažu investicije suočiće se sa većom izloženošću cenama energije i sve zahtevnijim pitanjima evropskih kupaca.