Srbija jača kao severni koridor za trgovinu električnom energijom ka Mađarskoj i Ukrajini

Elektroenergetski sistem Srbije dobija sve vidljiviju regionalnu ulogu jer se komercijalni tokovi električne energije sve više usmeravaju ka severu — prema Mađarskoj, a potencijalno i dalje ka Ukrajini. Za investitore i tržišne učesnike to znači veću stratešku vrednost prenosne infrastrukture, ali i veću osetljivost na troškove zagušenja, fizičke tokove i sposobnost sistema da isprati planirane transakcije.

Skok izvoza ka Mađarskoj usred slabijeg šireg izvoza sa Zapadnog Balkana

Planirani izvoz električne energije iz Srbije u Mađarsku povećan je za 111% međugodišnje tokom drugog kvartala 2026. godine, dostigavši približno 788 GWh, u poređenju sa 374 GWh godinu dana ranije. Povećanje je zabeleženo uprkos činjenici da je ukupan izvoz električne energije sa Zapadnog Balkana u EU smanjen za 16%, kao i da je ukupna regionalna razmena takođe opala.

Razlika u cenama nije jedini razlog: CBAM i širi obrazac potražnje

Jačanje koridora Srbija–Mađarska ne može se objasniti samo bilateralnom razlikom u cenama. Prosečna cena na tržištu dan-unapred u Mađarskoj bila je oko 12,9 €/MWh viša nego u Srbiji, dok je razlika u prvom kvartalu bila znatno veća — približno 33 €/MWh. Dodatno, Srbija ima nacionalni podrazumevani emisioni faktor CBAM-a od 1,041 tCO₂/MWh, što pri ceni sertifikata iz drugog kvartala implicira procenjeni trošak emisija ugljenika od 78,37 €/MWh.

U tekstu se kao ključni faktor navodi širi regionalni centar potražnje. Tokom kvartala Mađarska je bila najvažnija ruta za uvoz električne energije u Ukrajinu. Kroz dnevne aukcije prenosnog kapaciteta na pravcu Mađarska–Ukrajina dodeljeno je oko 1.546 GWh kapaciteta, što predstavlja približno povećanje od 247% u odnosu na drugi kvartal 2025. godine. Aukcije su ostvarile prihod od oko 12,5 miliona evra, a ponuđeni kapacitet bio je gotovo u potpunosti dodeljen.

Tranzit preko Srbije: uslovna veza prema Energetskoj zajednici

Sekretarijat Energetske zajednice smatra ovu vezu još uvek uslovnom, jer se tranzitni tokovi ne mogu izdvojiti iz ukupnih komercijalnih rasporeda. Ipak, širi obrazac regionalnih tokova podržava takvo tumačenje: planirani tokovi iz Rumunije ka Mađarskoj povećani su za 156%, dok se električna energija unutar Zapadnog Balkana sve više kretala ka severu — odnosno prema Srbiji.

U istom periodu zabeležen je rast tokova iz Crne Gore ka Srbiji od 56%, iz Severne Makedonije ka Srbiji od 46%, iz Albanije ka Kosovu od 153%, kao i porast tokova sa Kosova ka Severnoj Makedoniji za 110%. U zbiru, Srbija se opisuje kao više od domaćeg elektroenergetskog sistema zasnovanog na uglju: sve češće funkcioniše kao komercijalno sabirno i tranzitno čvorište za električnu energiju koja dolazi iz hidroenergetskih i obnovljivih izvora južnijih delova regiona.

Rast severnih tokova pojačava fokus na mrežu od 400 kV i 220 kV

Ovakav razvoj povećava strateški značaj prenosne infrastrukture Srbije. Rast severnih tokova stavlja veći fokus na mreže naponskih nivoa od 400 kV i 220 kV, optimizaciju prekograničnih kapaciteta i upravljanje faznim uglom. Takođe se naglašavaju prognoziranje i balansiranje sistema.

Istovremeno raste izloženost troškovima zagušenja i neplaniranim fizičkim tokovima kroz međusobno povezanu regionalnu elektroenergetsku mrežu. Drugim rečima, veća komercijalna vrednost koridora zavisi ne samo od potražnje već i od toga da li mreža može da primi planirane transakcije i fizičke kružne tokove.

SEEPEX aktivnost raste; likvidnost može dobiti podršku

Oporavak aktivnosti na SEEPEX-u uklapa se u novu ulogu Srbije: obim trgovanja na tržištu dan-unapred na srpskoj berzi električne energije povećan je za 7%, nakon pada tokom prvog kvartala. Tekst navodi da bi veća trgovinska aktivnost preko Srbije mogla da unapredi likvidnost tržišta i formiranje cena.

Međutim, puna komercijalna vrednost koridora ostaje uslovljena dostupnim prenosnim kapacitetom, transparentnim aukcijama kapaciteta i mrežom koja može da podrži kako planirane transakcije tako i fizičke kružne tokove.

Mogućnosti za fleksibilnost: skladištenje energije i balansiranje portfolija

Kada koridor postane važan za snabdevanje potražnje van granica, otvaraju se dodatne potrebe za fleksibilnošću. U tekstu se ističe da ovaj razvoj stvara mogućnosti za baterijske sisteme za skladištenje energije (BESS) i fleksibilne proizvodne kapacitete.

Trgovci koji snabdevaju potražnju u Mađarskoj i Ukrajini imaju potrebu za kratkoročnim balansiranjem portfolija, fleksibilnošću na unutardnevnom tržištu i rezervnim kapacitetima. Hidroenergetski kapaciteti Srbije, termoelektrane i budući BESS sistemi mogli bi da podrže ove funkcije — ali će rastuća izloženost troškovima ugljenika uticati na to koji proizvodni kapaciteti mogu konkurentno pristupiti tržištima EU sa višim cenama.

Komercijalna vrednost postoji, ali operativni teret raste

Pozicija Srbije ocenjuje se kao komercijalno vredna, ali operativno zahtevna. Zemlja može da ojača svoju ulogu regionalnog tranzitnog i balansnog čvorišta samo ako razvoj prenosne mreže bude išao uporedo sa rastom severnih tokova. Podaci za drugi kvartal pokazuju da tržište već počinje Srbiji dodeljivati takvu funkciju — uz jasnu poruku da će naredni koraci zavisiti od sposobnosti infrastrukture da prati tempo trgovine.