CBAM troškovi nadmašuju veleprodajne razlike: šta to znači za izvoz električne energije sa Zapadnog Balkana u EU

Definitivna faza CBAM-a (mehanizma granične prilagodbe ugljenika) uvodi novu logiku troškova za izvoz električne energije sa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju: nacionalni faktori emisija više nisu samo regulatorna stavka, već postaju komercijalni teret koji može pojesti — pa čak i nadmašiti — ono što bi se na tržištu dan-unapred činilo kao povoljna veleprodajna razlika.

Koliko CBAM košta po MWh i kako se poredi sa cenovnim razlikama

U drugom kvartalu 2026. prosečna cena CBAM sertifikata iznosila je 75,28 €/tCO₂, gotovo nepromenjeno u odnosu na 75,36 €/tCO₂ u prvom kvartalu. Iako je kratkoročna volatilnost smanjena, dnevne aukcijske cene su se kretale između 70,60 i 80,43 €/tCO₂.

Kada se prosečna kvartalna cena primeni na nacionalne podrazumevane emisione faktore, procenjeni CBAM troškovi po megavat-satu (€/MWh) iznose: 86,42 za Bosnu i Hercegovinu; 78,37 za Srbiju; 74,08 za Kosovo; 73,70 za Crnu Goru; i 66,77 za Severnu Makedoniju. Albanija je izuzetak jer njen podrazumevani faktor iznosi nula, pa je procenjeni trošak CBAM-a takođe 0 €/MWh.

U poređenju sa veleprodajnim cenovnim razlikama, odstupanja su značajna. Diskont Srbije u odnosu na Mađarsku bio je oko 12,9 €/MWh — znatno manje od procenjenog CBAM troška od 78,37 €/MWh prema nacionalnom podrazumevanom faktoru. Crna Gora je imala diskont približno 27,2 €/MWh u odnosu na Italiju, ali to opet ne pokriva procenjeni trošak od gotovo 74 €/MWh. Severna Makedonija je trgovala gotovo po paritetu sa Grčkom, ali je istovremeno imala procenjeni CBAM trošak od skoro 67 €/MWh.

Zašto arbitraža dan-unapred nije dovoljna

Ovi rezultati objašnjavaju zašto jednostavna arbitraža zasnovana na tržištu dan-unapred ne može da obezbedi održivost izvoza kada se obračun oslanja na nacionalne podrazumevane emisione faktore. Komercijalne transakcije zato moraju da se oslanjaju na kombinaciju satnih cenovnih vrhunaca, ugovornih pozicija, tranzitne potražnje i očekivanja regulatornih promena — ili na mogućnost korišćenja stvarnih ugrađenih emisionih vrednosti umesto podrazumevanih.

Poseban pritisak na projekte obnovljivih izvora

Izazov je naročito izražen kod projekata obnovljivih izvora energije. Vetrogeneratori, hidroelektrane ili solarne elektrane mogu imati gotovo nulte operativne emisije, ali njihova električna energija i dalje može biti obračunata kroz nacionalni emisioni faktor koji snažno zavisi od proizvodnje iz lignita. To ostavlja proizvođača komercijalno izloženim ugljeničnom intenzitetu šireg nacionalnog elektroenergetskog sistema — a ne samo emisionom profilu konkretne elektrane — osim ako nisu ispunjeni uslovi za korišćenje stvarnih emisionih vrednosti.

Albanija kao kontrast: konkurentnost uz nulti podrazumevani faktor

Albanija pokazuje suprotan scenario. Njena pretežno hidroenergetska proizvodnja nastavila je da podržava izvoz u Grčku uprkos cenovnoj razlici od svega 1,6 €/MWh. Nulti podrazumevani faktor omogućio je da albanska električna energija ostane konkurentna čak i kada konvencionalna veleprodajna arbitraža praktično nije postojala.

Istovremeno, izvoz Severne Makedonije u Grčku pao je za 78%, dok je izvoz Grčke u suprotnom smeru porastao za oko 70%. U tekstu se to povezuje sa razlikama u tome kako se primenjuju podrazumevani emisioni faktori i koliki deo ukupnog ekonomskog efekta izvoza “pojede” CBAM obračun.

Dve „ravni“ regionalnog tržišta i širi uticaj na finansiranje

Rezultat je formiranje regionalnog tržišta električne energije sa dve ravni: sistemi sa niskim emisijama ugljenika mogu zadržati pristup kupcima u EU uz relativno male cenovne razlike. Nasuprot tome, sistemi sa visokim emisijama zahtevaju izrazito velike premije ili dokazivu proizvodnju sa niskim emisijama — ili neki drugi komercijalni podsticaj — kako bi izvoz bio opravdan.

Uticaj se ne zadržava samo na postojećoj trgovini. Nacionalni emisioni faktori sve više ulaze u projektovane prihode novih projekata obnovljivih izvora, utiču na vrednost prekograničnih PPA ugovora i utiču na spremnost kreditora da finansiraju izloženost tržišnim cenama. U tekstu se naglašava da bi projekat čiji osnovni finansijski scenario zavisi od pristupa cenama tržištima Mađarske ili Italije mogao pretrpeti značajno smanjenje očekivanih prihoda ako taj pristup bude zavisio od sistema verifikacije koji još nije potpuno operativan.

CBAM kao prekogranična naknada bez adekvatno dokumentovanog porekla

Odredbe CBAM-a koje se odnose na električnu energiju sve više funkcionišu kao prekogranična naknada na emisije ugljenika kada poreklo i emisioni profil nisu adekvatno dokumentovani. Trošak ne zavisi samo od tehnologije kojom je električna energija proizvedena; zavisi i od toga da li ugovorni aranžmani, merenje i verifikacija mogu da dokažu identitet i emisioni profil te proizvodnje tokom celog procesa izvoza.

Za investitore i učesnike u trgovini to znači da „koliko vredi“ električna energija sve češće zavisi od kvaliteta dokumentacije o emisijama koliko i od same cene struje — posebno kada nacionalni podrazumevani faktori dovode do nivoa troška koji nadmašuje vidljive veleprodajne razlike.