Kostolac 66 MW i dalje bez komercijalnog rada: spor EPS-a i Siemens Gamesa odlaže primopredaju

Vetroelektrana Kostolac snage 66 MW u Srbiji i dalje je van komercijalnog rada, uprkos tome što su radovi na izgradnji završeni i svih 20 vetroturbina priključeno na mrežu. Ključni razlog kašnjenja nije tehnička spremnost opreme, već nerešena ugovorna pitanja između državne elektroprivrede EPS i proizvođača turbina Siemens Gamesa, koja odlažu formalnu primopredaju projekta.

Završena izgradnja, ali sertifikati i obaveze ostali sporni

Projekat vredan 145 miliona evra ima instalirane sve turbine i priključen je na mrežu. Električna energija je već proizvodena tokom probnog rada, ali redovan komercijalni rad još nije počeo gotovo dve godine nakon prvobitno planiranog roka za završetak u oktobru 2024. godine.

EPS je u junu saopštio da Siemens Gamesa nije ispunio sve ugovorne obaveze, zbog čega je elektroprivreda odbila da potpiše sertifikat o primopredaji (Taking-Over Certificate). U zajedničkom saopštenju objavljenom narednog meseca navedeno je da je projektni inženjer izdao sertifikat 6. marta 2026. godine, čime je potvrđeno da su radovi na izgradnji i instalaciji završeni. Kompanije su potom poručile da će nastaviti saradnju na rešavanju preostalih pitanja.

Probni rad počeo u novembru 2025, proizvodnja obustavljena

Probni rad vetroelektrane Kostolac započet je u novembru 2025. godine, a svih 20 turbina bilo je priključeno na mrežu do kraja iste godine. Do 22. februara 2026. godine isporučeno je 37,37 GWh električne energije u mrežu, nakon čega je proizvodnja obustavljena.

Datum ponovnog pokretanja elektrane još nije objavljen. Kada bi projekat bio u potpunosti pušten u rad, očekuje se godišnja proizvodnja od oko 115 GWh električne energije, što odgovara potrošnji približno 30.000 domaćinstava.

Finansiranje iz međunarodnih izvora i EU uslovljeno sertifikatom

Završetak projekta bio bi važan korak za Srbiju u povećanju proizvodnje iz obnovljivih izvora i diversifikaciji elektroenergetskog sistema koji je i dalje u velikoj meri zavisan od uglja.

Projekat je prvenstveno finansiran uz podršku međunarodnih razvojnih institucija: KfW je obezbedio 110 miliona evra kredita i grant od 1,8 miliona evra, dok je Evropska unija doprinela sa 31 milion evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan. EPS je obezbedio dodatnih 2,2 miliona evra.

Evropska unija saopštila je da je njena finansijska podrška u potpunosti isplaćena do marta nakon što je FIDIC projektni inženjer izdao odgovarajući sertifikat. Struktura finansiranja ukazuje na strateški značaj koji se pridaje Kostolcu kao jednom od najvećih javno podržanih projekata obnovljive energije u Srbiji.

Zašto se komercijalni rad ne pokreće: detalji nisu objavljeni

Tačni razlozi za nastavak obustave rada nisu javno poznati. Nezvanični navodi pominjali su dodatne troškove održavanja povezane sa sporom, ali EPS, Siemens Gamesa i Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije nisu objavili detalje o preostalim ugovornim pitanjima.

Kostolac tako ostaje primer razlike koja može nastati između tehničkog završetka projekta i početka komercijalnog rada: turbine su instalirane, priključene na mrežu i sposobne da proizvode električnu energiju, ali nerešena ugovorna i operativna pitanja sprečavaju da projekat krene sa redovnim radom.