HEP uvodi procenu uticaja za reverzibilnu hidroelektranu Vinodol od 160 MW

Hrvatska elektroprivreda (HEP) pokrenula je formalnu proceduru procene uticaja na životnu sredinu za planirani projekat reverzibilne hidroelektrane Vinodol snage 160 MW. Za investitore i tržište to je značajno jer se projekt pozicionira kao odgovor na sve veći operativni zahtev za fleksibilnim kapacitetima, dok udio obnovljivih izvora u proizvodnji raste.

Kako bi projekat funkcionisao

Planirana realizacija predviđena je na području Primorsko-goranske županije. Projekat bi koristio postojeće akumulaciono jezero Tribalj, koje se nalazi na oko 60 metara nadmorske visine, kao donju akumulaciju. Nova gornja akumulacija Razromir bila bi izgrađena u dolini Koreni, na padinama planine Medveđak, na približno 800 metara nadmorske visine.

Velika visinska razlika između dve akumulacije obezbedila bi hidraulički pad potreban za rad reverzibilne hidroelektrane. Električna energija bi se koristila za pumpanje vode u gornju akumulaciju tokom perioda nižih cena ili viška proizvodnje, dok bi se voda potom ispuštala kroz turbine kada porastu potražnja i veleprodajne cene električne energije.

Tržišni uslovi i vrednost fleksibilnosti

HEP-ova investicija treba da omogući postrojenje koje može da odgovori na volatilnost satnih cena električne energije. U tekstu se navodi da Hrvatska i susedna tržišta jugoistočne Evrope ubrzano povećavaju solarne kapacitete, što povećava učestalost perioda viška proizvodnje tokom podneva i istovremeno pojačava potrebu za balansiranjem u večernjim satima.

Reverzibilne hidroelektrane mogu da iskoriste razliku u cenama unutar dana, pružajući usluge balansiranja i podrške sistemu. Za razliku od konvencionalnih hidroelektrana, njihov način rada prvenstveno zavisi od tržišnih uslova, a ne od prirodnog dotoka vode.

Status projekta i sledeći koraci

Projekat je trenutno u fazi procene uticaja na životnu sredinu nakon što je HEP dostavio potrebnu dokumentaciju hrvatskim nadležnim institucijama. Dalji tok zavisiće od procesa izdavanja dozvola, zahteva povezanih sa izgradnjom akumulacija, kao i konačne vrednosti investicije.

U širem smislu, realizacija projekta trebalo bi da ojača domaće kapacitete za fleksibilnost u trenutku kada regionalna volatilnost tržišta električne energije raste, a proizvodnja iz intermitentnih obnovljivih izvora povećava vrednost dispečabilnih kapaciteta za skladištenje energije.