Hidrološka volatilnost u BiH izlaže elektroenergetski sektor procenjenoj razlici od oko 210 miliona evra

Osnovna slabost elektroenergetskog sektora Bosne i Hercegovine nije u tome što hidroenergija ne radi, već u tome koliko snažno njena proizvodnja varira od godine do godine. Zavisnost od vodostaja i dotoka reka stvara procenjeni finansijski jaz — oko 210 miliona evra — između naročito vlažnih i sušnih perioda, a taj rizik se preliva na troškove zamene proizvodnje, operativne marže i planiranje ulaganja.

Koliko hidrološke godine menjaju bilans proizvodnje

Velike hidroelektrane u Bosni i Hercegovini proizvodile su u proseku oko 5,3 TWh godišnje tokom prethodnih osam godina, prema analizi energetskog stručnjaka Zijada Bajramovića. Međutim, stvarna proizvodnja može značajno odstupati u zavisnosti od padavina i dotoka reka.

Razlike se najjasnije vide kroz poređenje 2023. i 2020. godine. U povoljnoj 2023. proizvodnja je porasla na 6,4 TWh, što je oko 21% iznad osmogodišnjeg proseka. To je donelo približno 1,1 TWh dodatne hidroenergije, čime je smanjena potreba za proizvodnjom iz termoelektrana i uvozom električne energije, dok je istovremeno povećana količina raspoloživa za izvoz.

Uz pretpostavljenu veleprodajnu vrednost električne energije od 100 evra/MWh, dodatna hidroproizvodnja iz 2023. vredela bi oko 110 miliona evra.

Suša kao okidač za skuplju zamenu

Suprotno tome, tokom hidrološki nepovoljne 2020. godine proizvodnja iz hidroelektrana pala je na 4,3 TWh — oko 19% ispod proseka. Proizvodni manjak od približno 1 TWh predstavljao bi oko 100 miliona evra pri istoj pretpostavljenoj veleprodajnoj ceni.

Kada se sabere razlika između ove dve godine, dolazi se do približno 2,1 TWh — što odgovara oko 40% prosečne godišnje proizvodnje velikih hidroelektrana u Bosni i Hercegovini. Pri vrednosti od 100 evra/MWh, to se prevodi u procenjenu razliku od oko 210 miliona evra.

Zašto procena može biti veća od same izgubljene proizvodnje

Finansijske posledice nepovoljnih hidroloških uslova mogu biti veće od same procene vrednosti izgubljene proizvodnje. Kada opadne hidroproizvodnja, elektroprivredna preduzeća mogu biti primorana da relativno jeftinu proizvodnju sa niskim varijabilnim troškovima zamene skupljom proizvodnjom iz termoelektrana ili uvozom električne energije. Takav scenario može oslabiti operativne marže i novčane tokove upravo kada su kompanijama potrebna dodatna sredstva za ulaganja u mrežu, nove proizvodne kapacitete i dekarbonizaciju.

S druge strane, godine sa povoljnim hidrološkim uslovima mogu poboljšati trgovinsku poziciju elektroenergetskih kompanija: smanjuje se potreba za termoelektranama, a otvaraju se dodatne mogućnosti za izvoz električne energije.

Diversifikacija kao odgovor na prirodnu varijabilnost

Volatilnost dodatno ističe strateški značaj diversifikacije proizvodnog portfolija Bosne i Hercegovine. Razvoj dodatnih kapaciteta za energiju iz vetra i sunca mogao bi da smanji direktnu zavisnost raspoloživosti električne energije od vodostaja i dotoka reka. Ipak, veći udeo varijabilnih obnovljivih izvora zahteva veću fleksibilnost elektroenergetskog sistema.

U tom kontekstu posebno se izdvajaju baterijska skladišta energije, fleksibilni konvencionalni kapaciteti i jačanje regionalnih interkonekcija. Suština nije samo povećanje ukupne godišnje proizvodnje, već smanjenje volatilnosti prihoda koju stvara portfolio snažno oslonjen na jedan prirodni resurs.

Za elektroenergetske kompanije u Bosni i Hercegovini hidrološki uslovi ostaju istovremeno ključna proizvodna varijabla i značajan finansijski rizik: godišnje promene mogu preokrenuti elektroenergetski bilans za više teravat-časova i pomeriti ekonomsku poziciju sektora za stotine miliona evra.