Njegovuđa: vetropark od 92,4 MW kod Žabljaka ulazi u fazu koja testira ekološku i tehničku izvodljivost

Planirani vetropark Njegovuđa snage 92,4 MW kod Žabljaka ušao je u fazu koja za investitore često predstavlja najrigorozniji test — dokazivanje ekološke i tehničke izvodljivosti. Crnogorske nadležne institucije za zaštitu životne sredine zatražile su izradu pune studije procene uticaja na životnu sredinu, čime je projekat pomeren sa nivoa projektne ideje ka detaljnijoj razradi uslova koji moraju biti ispunjeni.

Šta znači prelazak na punu studiju procene uticaja

Odluka ne znači da je projekat blokiran, već da se razvojni fokus pomera na nivo gde se moraju potkrepiti ključne pretpostavke. U praksi, to je faza u kojoj se za planinske lokacije obično obavlja najveći deo konkretnog razvojnog posla, jer se tada precizno razmatraju ekološki rizici i tehnički zahtevi.

Projekat predviđa 14 vetroturbina pojedinačne snage oko 6,6 MW. Za takve sisteme, posebno u planinskim područjima Crne Gore, razvoj nosi dodatne operativne i infrastrukturne izazove: savremene turbine snage veće od 6 MW zahtevaju masivne temelje, transportne pravce za tešku mehanizaciju i velike dizalice. Transport lopatica i stubova može zahtevati proširenje puteva, proveru nosivosti mostova i privremenu regulaciju saobraćaja.

Ekologija i mreža kao dve tačke najveće složenosti

Proces dobijanja ekoloških dozvola može biti složen, a kod vetroelektrana u planinskim zonama potrebno je proceniti uticaj na ptice, slepe miševe, staništa, pejzaž i zaštićena područja. Uz to, planinski teren uvodi dodatne geotehničke i logističke faktore povezane sa snegom, zaleđivanjem i pristupom gradilištu.

Jednako važan deo pripreme odnosi se na priključenje na elektroenergetsku mrežu. Projekat od oko 92 MW predstavlja značajno povećanje proizvodnje u crnogorskom sistemu, pa studije priključenja moraju obuhvatiti potrebu za jačanjem mreže. Takođe se razmatra sposobnost postrojenja za regulaciju reaktivne snage, ponašanje elektrane tokom kvarova i poremećaja u mreži, SCADA komunikacija i sposobnost da postrojenje ispuni zahteve CGES-a.

Zašto Njegovuđa ima širi značaj za crnogorski portfelj vetra

Njegovuđa istovremeno osvetljava širi trend u Crnoj Gori: razvojni portfelj obnovljivih izvora energije sada je znatno veći od postojeće operativne flote vetroelektrana. Prema tome, izazov više nije samo privlačenje interesovanja investitora, već pretvaranje planiranih megavata u projekte koji su završili procenu uticaja na životnu sredinu, obezbedili zemljište i prava pristupa, dobili uslove za priključenje na mrežu i dostigli nivo bankarski prihvatljive investicije.

Ako projekat uspešno prođe naredne ekološke i tehničke korake, mogao bi da ojača crnogorski portfelj vetroelektrana i doprinese smanjenju zavisnosti od hidroloških uslova tokom sušnih perioda. Energija vetra je posebno relevantna jer može dopuniti proizvodnju iz solarnih i hidroelektrana; dugoročna prilika leži u kombinovanju sve tri tehnologije sa skladištenjem energije i prekograničnim trgovanjem električnom energijom.

Ipak, svaka strategija obnovljivih izvora energije zavisi od toga da li pojedinačni projekti prolaze kroz razvojni proces bez zastoja. Njegovuđa se sada nalazi upravo na tom mestu: naredne prekretnice — ekološka saglasnost, rešavanje pitanja priključenja na mrežu, detaljno projektovanje i finansiranje — trebalo bi da odrede da li će 92,4 MW preći iz crnogorskog razvojnog portfelja obnovljivih izvora energije u operativni proizvodni kapacitet.