Lukoil dobio dodatni rok za pregovore o prodaji međunarodne imovine pod američkim odobrenjima

Lukoil je dobio dodatno vreme da nastavi pregovore o prodaji svog međunarodnog poslovanja nakon što je američko Ministarstvo finansija produžilo važeće odobrenje do 19. septembra 2026. godine. Za investitore i tržišne učesnike to je važan signal da proces nije zamrznut, ali i da ključna prepreka ostaje ista: realizacija transakcije zavisi od regulatorne odluke američkih vlasti.

Produženje roka daje prostor za pregovore, ali ne uklanja regulatorni rizik

Produženje otvara novi manevarski prostor za razgovore sa potencijalnim kupcima i za zaključivanje uslovnih ugovora o prodaji. Međutim, čak i uz produženo odobrenje, bilo kakva transakcija bi zahtevala posebno odobrenje američkih regulatornih vlasti, što znači da se pravni i sankcioni rizik ne eliminiše već se samo prolongira.

Zašto Lukoil pokušava da proda međunarodno poslovanje

Lukoil pokušava da izađe sa tržišta van Rusije nakon što su sankcije uvedene u oktobru 2025. godine otežale upravljanje i finansiranje njegovog međunarodnog portfolija. Imovina koju kompanija nastoji da proda obuhvata rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji, oko 2.500 benzinskih stanica u 19 zemalja, kao i uzvodne projekte u Azerbejdžanu, Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku i Egiptu.

Prethodni pokušaji su zapeli na regulatornoj saglasnosti

Proces prodaje već je naišao na prepreke. Prethodni dogovor sa trgovcem sirovinama Gunvor nije dobio neophodno regulatorno odobrenje, pa je Lukoil početkom 2026. godine postigao sporazum sa američkom investicionom grupom Carlyle. I ta transakcija ostaje zavisna od regulatorne saglasnosti.

Računovodstveni teret sankcija: umanjenje vrednosti od oko 18 milijardi evra

Izlazak sa međunarodnih tržišta pod pritiskom sankcija imao je i značajan računovodstveni efekat. Lukoil je umanjio vrednost svog međunarodnog poslovanja za oko 18 milijardi evra, uz obrazloženje koje odražava pad vrednosti imovine i povećanu neizvesnost u vezi sa njenom prodajom.

Šta produženje realno menja

Iako produženje roka omogućava nastavak procesa prodaje, ono ne rešava njegov suštinski problem: pronalaženje strukture transakcije koja bi bila prihvatljiva američkim vlastima. To podrazumeva istovremeni prenos geografski raznovrsnog i strateški značajnog portfolija nafte i gasa—zadatak koji ostaje podložan promenama u regulatornim kriterijumima.