Bugarska u energetskom planu za 2026–2030 zadržava nuklearku i ugalj, ali jača gas i skladištenje energije

Bugarska ulazi u novi ciklus energetske politike sa jasnim prioritetom: zadržati dispečabilnu proizvodnju, posebno nuklearnu energiju i strateške rezerve iz termoelektrana na ugalj, dok istovremeno ubrzava ulaganja u skladištenje energije, gasnu infrastrukturu i obnovljive izvore. Ovakav miks je važan za investitore jer ukazuje na to kako Sofija balansira pouzdanost snabdevanja sa rastućim udjelom promenljivih izvora.

Diverzifikovan portfelj uz oslanjanje na “radne” kapacitete

Strategija predviđa diverzifikovan proizvodni portfolio koji obuhvata nuklearnu energiju, ugalj, prirodni gas, hidroenergiju i obnovljive izvore. Taj pristup se oslanja i na baterijske sisteme te jačanje prenosne infrastrukture, čime se nastoji da se stabilnost sistema očuva kako se povećava značaj obnovljivih izvora.

Kozloduj ostaje stub, a AP1000 i SMR ostaju u igri

U planu je produženje rada petog i šestog bloka nuklearne elektrane Kozloduj. Paralelno se sprovode planovi za izgradnju sedmog i osmog bloka na bazi tehnologije AP1000, dok su mali modularni reaktori (SMR) takođe među opcijama koje se razmatraju.

Ugalj ne nestaje odmah: strateška rezerva za vršna opterećenja

Termoelektrane na ugalj neće biti brzo povučene iz sistema. Odabrani kapaciteti će umesto toga biti zadržani kao strateška rezerva za periode vršne potrošnje i vanredne situacije. U obrazloženju plana posebno se ističe rastuća vrednost proizvodnih kapaciteta koji mogu da se uključe po potrebi kada suša pogorša uslove za hidroenergiju, kada dođe do ispada nuklearnih elektrana ili kada slaba proizvodnja iz obnovljivih izvora dodatno ograniči regionalno snabdevanje.

Gas kao oslonac: proširenje Čirena na 1 milijardu kubika

Bugarska takođe planira da proširi podzemno skladište gasa Čiren na 1 milijardu kubnih metara. Cilj je da zemlja ojača sposobnost upravljanja sezonskim oscilacijama u snabdevanju—element koji postaje sve relevantniji kako se energetski sistem sve više oslanja na kombinaciju gasne fleksibilnosti i integracije prekograničnih tokova.

Reverzibilne hidroelektrane i ambicija Bugarske kao regionalnog čvorišta

Novi projekti reverzibilnih hidroelektrana predstavljaju jedan od prioriteta strategije. Pored toga, dokument potvrđuje ambiciju Sofije da pozicionira Bugarsku kao energetsko čvorište između Grčke, Turske, Rumunije, Srbije i centralne Evrope.

Ta uloga dobija dodatnu težinu jer LNG transport ide na sever iz grčkih terminala, obnovljiva električna energija prelazi granice, a baterijski sistemi u Bugarskoj apsorbuju višak solarne proizvodnje nastao u drugim delovima jugoistočne Evrope.