Hrvatska postavila novi letnji rekord potrošnje: večernji vrh testira fleksibilnost sistema

Hrvatski elektroenergetski sistem sve češće se suočava sa vrhovima potražnje koji se pomeraju iz tradicionalno zimskih perioda u večernje sate tokom toplog dela godine. Novi rekord iz avgusta nije samo još jedan broj u statistici potrošnje, već signal da se dnevni profil opterećenja menja brže nego što bi se očekivalo na osnovu sezonskih obrazaca.

Prema podacima o potrošnji po satu, vrhunac je u 21:00 dostigao 3.400,5 MWh. Time je premašen prethodni letnji rekord od 3.362,8 MWh iz 2024. godine, kao i prošlogodišnji nivo od 3.150,1 MWh. Istovremeno, novi letnji maksimum nadmašio je i poslednji zabeleženi zimski vrh koji je iznosio 3.264,2 MWh.

Zašto se vrh pomera ka večeri

Jedan od razloga rasta potrošnje tokom leta je veća upotreba električne energije za hlađenje objekata. Ipak, turizam ima podjednako važnu ulogu: tokom leta potrošnja se značajno premešta ka obalnim i turističkim područjima, gde potražnja na pojedinim lokacijama može biti i do pet puta veća nego tokom zime.

Ovaj trend se vidi i na nivou ukupne godišnje dinamike. Nacionalna potrošnja je u periodu januar–jul dostigla 10,632 miliona MWh, što je oko 1% više nego u istom periodu prethodne godine i 1,9% iznad nivoa iz 2024.

Veza između temperature i potrošnje ostaje složena: julsku potrošnju od 1,662 miliona MWh pratilo je oko 8% niže ostvarenje nego u julu 2024. godine uprkos ekstremno visokim temperaturama ovog leta. Na potražnju mogu uticati i vlažnost vazduha, vetar, praznici, trajanje toplotnih talasa i intenzitet turističke aktivnosti—zbog čega sama temperatura ne daje dovoljno precizan signal.

Fleksibilnost postaje ključna zbog pada solarne proizvodnje

Za tržište električne energije posebno je važna promena dnevnog profila potrošnje. Hrvatska elektroenergetska mreža je najviše opterećena između 20:00 i 22:00. Iako osnovna potrošnja tokom podneva može biti visoka, sve veća proizvodnja iz krovnih solarnih elektrana pokriva deo potreba direktno iza brojila.

Zbog toga se vidljivi maksimum opterećenja sistema pomera ka večernjim satima—tada kada proizvodnja iz solarnih elektrana brzo opada.

U odgovoru na ovu promenu HEP povećava ulogu fleksibilnih energetskih kapaciteta: proizvodnja iz hidroelektrana već se prilagođava uslovima u sistemu, dok se u periodima kada domaća proizvodnja nije dovoljna koriste i uvozne količine električne energije.

Skladištenje energije i hidro projekti šire opcije za vršne sate

Dodatno oslanjanje na fleksibilnost prati se kroz planove za baterijske sisteme za skladištenje energije. To dolazi uz solarnu elektranu Korlat snage 75 MW koja je nedavno puštena u rad, kao i uz planirani projekat Sukosan snage 45 MW.

Dugoročne mogućnosti za povećanje fleksibilnosti uključuju akumulacione i reverzibilne hidroenergetske projekte poput HES Kosinj i HPP Vinodol.

Novi letnji rekord zato predstavlja više od još jednog dostignuća u potrošnji: on ukazuje na sve izraženiju tranziciju sa solarne proizvodnje tokom dana ka večernjem periodu vršne tražnje, kao i na rastuću vrednost skladištenja energije, hidroelektrana i prekogranične trgovine električnom energijom upravo onda kada sistem najviše treba stabilizaciju.