Rumunija planira hitne intervencije na Dunavu kako bi obezbedila hlađenje nuklearne elektrane Černavoda

Rumunija priprema hitne radove na Dunavu kako bi održala kontinuitet snabdevanja rashladnom vodom za nuklearnu elektranu Černavoda. Razlog je izuzetno nizak vodostaj reke, koji direktno utiče na dostupnost vode potrebne za hlađenje — i zbog toga predstavlja operativni i bezbednosni rizik za postrojenje.

Trofazni plan intervencije uz jasno definisan prag

Nadležni organi odobrili su plan intervencije u tri faze, koji bi se aktivirao ukoliko nivo vode u vodozahvatnom bazenu elektrane padne na 1,58 metara. Ovakvo unapred definisanje praga ukazuje da se upravljanje rizikom oslanja na praćenje hidroloških uslova i brzo reagovanje pre nego što hlađenje postane ugroženo.

Preusmeravanje toka reke i privremene barijere

Prva mera predviđa postavljanje natovarenih plovila i barži duž oko 600 metara reke, kako bi se veći deo vode preusmerio prema kanalu Dunav–Crno more i vodozahvatu Černavode. Ako ta opcija ne bude dovoljna, nadležni razmatraju izgradnju privremene pregrade duge oko 170 metara u blizini spojnog kanala.

Kao prioritetno rešenje razmatraju se pontoni i barijere, dok se istovremeno razmatra i mogućnost izgradnje privremene kamene brane. U krajnjoj fazi, kao poslednja mera, predviđeno je korišćenje pumpi velikog kapaciteta za prebacivanje dodatnih količina vode direktno prema vodozahvatu.

Blokovi su van pogona; povratak zavisi od hidroloških uslova

Oba bloka Černavode trenutno su van pogona. U tom području vodostaj Dunava pao je na oko 1,86 metara, a prognoze ukazuju na protoke ispod proseka tokom septembra, oktobra i novembra. Pošto adekvatan dotok rashladne vode ostaje neophodan čak i kada reaktori ne proizvode električnu energiju, bezbednost elektrane i održavanje potrebnih uslova za hlađenje predstavljaju prioritet — a ne brzo vraćanje blokova u proizvodnju.

Raniji pokušaji nisu dali trajno rešenje

Prethodni pokušaji da se poboljša dostupnost vode uključivali su miniranje stenske formacije i potapanje barži radi preusmeravanja rečnog toka, ali nisu obezbedili trajno rešenje. U takvim okolnostima, vreme povratka nuklearnih blokova u proizvodnju u velikoj meri zavisiće od toga da li će se hidrološki uslovi na Dunavu poboljšati.