Srbija i SOCAR završavaju pregovore o zajedničkom preduzeću za gasnu kogenerativnu elektranu do 500 MW

Srbija je blizu osnivanja zajedničkog preduzeća sa azerbejdžanskim SOCAR-om za razvoj gasne kogenerativne elektrane planiranog kapaciteta do 500 MW, poteza koji bi mogao da proširi ulogu domaćih termo kapaciteta u sistemu koji sve više zavisi od obnovljivih izvora. Pregovori akcionara su završeni, a potpisivanje sporazuma u Beogradu očekuje se u narednih mesec dana.

Ko učestvuje i šta bi novo preduzeće radilo

Prema informacijama iz pregovora, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, državne elektroenergetske kompanije EPS, gasne kompanije Srbijagas i SOCAR-a finalizovali su dogovor o sporazumu između akcionara. Nova kompanija bi objedinjavala EPS, Srbijagas i SOCAR u jedinstvenu strukturu zaduženu za finansiranje, razvoj i izgradnju postrojenja.

Kako je navedeno, to bi bila prva zajednička investicija u kojoj učestvuju sve tri kompanije.

Uloga postrojenja u elektroenergetskom sistemu

Elektrana bi proizvodila električnu i korisnu toplotnu energiju iz prirodnog gasa. Sa kapacitetom do 500 MW, postrojenje se pozicionira kao značajan novi izvor dispečabilne proizvodnje u srpskom elektroenergetskom sistemu.

Nadležni ističu da bi takav kapacitet mogao da doprinese balansiranju tokom perioda slabe proizvodnje iz vetra i solarnih elektrana, odnosno da obezbedi fleksibilnost kada varijabilna proizvodnja nije dovoljna.

Rokovi i šira energetska saradnja

Očekivanja su da razvoj i izgradnja traju oko četiri godine nakon prelaska projekta u fazu realizacije. Projekat se takođe uklapa u šire jačanje energetskog partnerstva Srbije i Azerbejdžana: dosadašnja saradnja bila je pretežno usmerena na snabdevanje gasom i prateću infrastrukturu, dok bi ovaj plan predstavljao pomak ka proizvodnji električne energije velikih razmera.

Finansijska i tržišna osjetljivost projekta

Za Srbiju projekat znači dodatni fleksibilni termoenergetski kapacitet u trenutku kada veći udio obnovljivih izvora povećava potrebu za resursima za balansiranje sistema. Ipak, dugoročna ekonomika ostaje pod uticajem troškova: posebno cena prirodnog gasa, troškova emisija ugljenika i brzine dekarbonizacije tržišta električne energije.

Ako sporazum bude potpisan prema najavljenoj dinamici, naredni koraci će biti ključni za to kako će se projekt strukturirati finansijski i operativno—odnosno koliko će moći da obezbedi stabilnost sistema uz istovremeno upravljanje rizicima vezanim za energente i regulatorno okruženje.