Jesen razotkriva prekogranična uska grla: zašto će cene struje u jugoistočnoj Evropi ostati fragmentisane

Jesen bi mogla da produži jednu od najupornijih boljki tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi: fragmentaciju cena. Iako region tokom leta često raspolaže dodatnom proizvodnjom, ograničenja na prenosnoj mreži sprečavaju da se jeftinija energija iz centralne Evrope ravnomerno prelije ka Mađarskoj, Rumuniji i zemljama Balkana u periodima zategnutog bilansa.

Zašto se letnja očekivanja nisu pretvorila u približavanje cena

Letnje trgovanje je više puta pokazalo da dodatna proizvodnja sama po sebi nije dovoljna da dovede do približavanja cena između pojedinih tržišta. Konkretno, Mađarska je 4. septembra trgovala gotovo 91 €/MWh skuplje od Nemačke, uprkos povećanom uvozu sa zapada ka istoku. Razlika se održavala i zato što su Srbija, Bugarska i Grčka često formirale zasebne cenovne zone, zavisno od raspoloživosti obnovljivih izvora i prekograničnih prenosnih kapaciteta.

ACER: strukturalni uzrok su kapaciteti i fleksibilnost u večernjim satima

ACER je kao glavne strukturne uzroke ranijih skokova cena u jugoistočnoj Evropi naveo nedovoljne prekogranične prenosne kapacitete i manjak fleksibilnosti tokom večernjih sati. Regulator je istovremeno pozvao operatore prenosnih sistema da sprovedu zahtev Evropske unije prema kojem najmanje 70% prenosnog kapaciteta treba biti dostupno za prekograničnu trgovinu.

Zašto bi problem trebalo da bude izraženiji u jesen

Prema oceni iz teksta, ovaj problem bi trebalo da postane vidljiviji kako se približava jesen. Septembar donosi snažnu solarnu proizvodnju i povremene regionalne viškove, dok oktobar donosi kraće dane i raniji večernji rast potražnje. U takvom režimu rada mreže postaje presudno koliko brzo i koliko daleko je moguće usmeriti energiju preko granica.

Kako će tokovi izgledati po zemljama

Mađarska bi trebalo da ostane glavno regionalno čvorište za optimizaciju tokova električne energije. Tekst navodi da bi Mađarska mogla prvo da prihvata energiju iz Austrije, Slovačke i Rumunije, a zatim deo snabdevanja preusmeri ka Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Položaj Rumunije će, kako se ističe, u velikoj meri zavisiti od raspoloživosti nuklearnih i hidroenergetskih kapaciteta. Bugarska bi trebalo da zadrži veći izvozni potencijal kada Kozloduj radi uobičajenim kapacitetom. Hrvatska i Slovenija pak ostaju strukturno zavisnije od uvoza tokom perioda slabije hidrološke proizvodnje.

Volatilnost cena: Srbija može brzo menjati ulogu

Srbija ima dodatni faktor neizvesnosti jer može za samo nekoliko dana preći iz uvoznika u izvoznika. Zbog toga bi razlika između cena na tržištima SEEPEX i HUPX mogla ostati posebno volatilna.

Nedostatak energije nije glavni rizik—problem je put do regiona

Ključna poruka za jesensko trgovanje je da glavni rizik nije nedostatak električne energije na nivou Evrope. Umesto toga, radi se o nedovoljnim kapacitetima za prenos jeftinije električne energije ka jugoistočnoj Evropi upravo onda kada je regionu najpotrebnija—u satima kada se potražnja pojačava i kada se očekuje najveća sposobnost tržišta da arbitražom ublaži razlike.