CBAM preoblikuje prekograničnu trgovinu električnom energijom na Zapadnom Balkanu kroz troškove ugljenika

Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) verovatno će ove jeseni imati sve veći uticaj na tokove električne energije u jugoistočnoj Evropi. Razlog je što trgovci pri izvozu sa Zapadnog Balkana na tržište EU sve češće ne porede samo razlike u veleprodajnim cenama, već i vrednost električne energije korigovanu za troškove ugljenika.

Od arbitraže cena ka arbitraži „troška ugljenika“

Praćenje Energetske zajednice za drugi kvartal pokazalo je da su ugovorne strane sa Zapadnog Balkana u celini postale neto uvoznici električne energije iz Evropske unije, dok je izvoz ka tržištima EU nastavljen na pojedinim pravcima. Takav pomak ukazuje da se tradicionalna ekonomika arbitraže već menja.

Pre CBAM-a, izvoznik iz Srbije, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore mogao je prvenstveno da se oslanja na razliku između domaće cene električne energije i cena u Mađarskoj, Hrvatskoj ili Italiji. U konačnom režimu CBAM-a, međutim, uvoznici u EU moraju da uzmu u obzir ugrađene emisije ugljenika, što uvodi dodatni sloj troškova koji može preokrenuti računicu izvoza.

Strukturni pritisak za proizvodnju sa visokim emisijama

To stvara strukturni nedostatak za električnu energiju proizvedenu uz visok udeo lignita, osim ako se ne može dokazati i verifikovati da su stvarne emisije značajno niže od primenljive podrazumevane vrednosti. Efekat bi trebalo da bude vidljiviji tokom perioda jesenje nestašice električne energije.

Na prvi pogled, veleprodajna razlika od 20–30 €/MWh može delovati privlačno. Ipak, ta prednost bi mogla nestati kada se u trošak uključi CBAM obaveza povezana sa proizvodnjom sa visokim emisijama ugljenika.

Obnovljivi izvori: potencijalno povoljniji, ali uz dokazne prepreke

Električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora i hidroenergija bi, u teoriji, trebalo da zadrži povoljniju ekonomiku izvoza. Energetska zajednica je pritom upozorila da se proizvođači iz obnovljivih izvora suočavaju sa praktičnim poteškoćama u dokazivanju usklađenosti sa zahtevima za korišćenje stvarnih emisija.

Smernice Evropske komisije iz avgusta dodatno naglašavaju značaj monitoringa, ugovorne sledljivosti i verifikacije. Komercijalna posledica je pojava dve paralelne vrednosti električne energije sa Zapadnog Balkana: jedna je standardna domaća ili regionalna veleprodajna cena, a druga je CBAM-korigovani neto prihod od prodaje na tržištu EU nakon uračunavanja troškova ugljenika i troškova pribavljanja i verifikacije potrebnih dokaza.

Kako to menja planiranje proizvodnje i izvozne odluke

Ovakva struktura mogla bi sve više da utiče na način na koji EPS, EPCG, ERS, EPBiH i nezavisni proizvođači raspoređuju proizvodnju između domaćih kupaca, izvoza u EU i drugih tržišta van Evropske unije. Za trgovce će zato ključna prekogranična razlika ove jeseni biti više od jednostavnog SEEPEX–HUPX spreda ili razlike između Crne Gore i Italije—reč je o veleprodajnoj razlici nakon što se u cenu uračunaju izloženost troškovima ugljenika i rizik povezan sa verifikacijom.

U praksi, kako CBAM režim bude dobijao punu operativnu težinu tokom jesenskih perioda kada potražnja može rasti a ponuda postati osetljivija, odluke o izvozu će se sve više zasnivati na tome koliko brzo i pouzdano učesnici mogu da opravdaju stvarne emisije—ili koliko će im trošak podrazumevanih vrednosti umanjiti dobit od prodaje na tržištu EU.