Cene struje u SEEPEX-u ponovo razdvajaju region: Srbija ostaje premijum, a fragmentacija potiskuje konvergenciju

Oporavak potražnje u ponedeljak, 7. septembra, vratio je cene električne energije na tržištima dan unapred u jugoistočnoj Evropi, ali je istovremeno pojačao fragmentaciju umesto šire regionalne konvergencije. Umesto da viša potrošnja ravnomerno “povuče” region naviše, raspoloživost proizvodnje i mogućnost plasmana preko prekograničnih kapaciteta odredili su gde se formira premija—pri čemu je Srbija ponovo izdvojena kao najskuplje tržište.

SEEPEX snažno skočio, Srbija ostala najskuplja

Na SEEPEX-u cena je porasla za 130,4 €/MWh u odnosu na prethodni dan, na 190,54 €/MWh. Time je srpsko tržište bilo 14,17 €/MWh iznad Mađarske, gotovo 29 €/MWh iznad Bugarske i više od 48 €/MWh iznad Grčke i Crne Gore. U centralnom klasteru cena je bila relativno ujednačena: HUPX 176,38 €/MWh, OPCOM 175,71 €/MWh i CROPEX 176,84 €/MWh. Slovenija je bila nešto skuplja sa 179,82 €/MWh.

Južni deo regiona ostao je znatno niži: Bugarska 161,65 €/MWh, Severna Makedonija 158,31 €/MWh, Albanija 168,12 €/MWh, Grčka 142,34 €/MWh i Crna Gora 140,95 €/MWh. Italija je ostala najskuplje tržište u regionu sa cenom od 218,93 €/MWh.

Potražnja se vratila radnoj nedelji—ali deficit Srbije povećao zavisnost od uvoza

Povratak cena prvenstveno se povezao s povratkom radne nedelje i većom potrošnjom. Ukupna potrošnja Mađarske i tržišta jugoistočne Evrope porasla je za oko 3,1 GW u odnosu na nedelju na 30,77 GW. Regionalna proizvodnja se oporavila na približno 30,20 GW.

Iako je veća potražnja podigla ukupne brojke, zbirna potreba za neto uvozom pala je na svega 568 MW (sa 1,26 GW dan ranije). To sugeriše da signal trgovcima nije bio “regionalni manjak”, već lokacija raspoložive proizvodnje i to koliko električne energije može da stigne do skupljih zona.

Srbija se pritom pokazala kao najizraženije deficitno tržište: prosečna potrošnja porasla je na 3.518 MW dok je proizvodnja dostigla svega 2.913 MW. Kao rezultat toga sistem ima oko 605 MW neto deficita. Domaća proizvodnja povećana je za samo 84 MW u odnosu na nedelju, dok je potrošnja porasla za gotovo 290 MW—što znači da se zavisnost Srbije od uvoza dodatno pojačala.

Tokovi su “prelomili” cenu: Bugarska kao ključni snabdevač

Bugarska se pojavila kao jedan od glavnih snabdevača Srbije: prosečan izvoz iz Bugarske ka Srbiji iznosio je oko 336 MW i tokom vršnih sati dostizao je 393 MW. Rumunija je isporučivala Srbiji u proseku oko 114 MW (321 MW tokom vršnih sati).

Posebno važan cenovni signal formiran je pravcem Srbija–Mađarska: zabeleženi komercijalni tokovi bili su nula tokom svih 24 sata tog dana nakon značajne dvosmerne trgovine prethodnih dana. Ova razdvojenost pomaže da se objasni zašto se SEEPEX naglo odvojio od HUPX-a uprkos tome što se i mađarsko tržište trgovalo po relativno visokoj ceni od 176,38 €/MWh.

Rumunija je bila gotovo izjednačena s Mađarskom (175,71 €/MWh), svega 0,67 €/MWh ispod HUPX-a—što ukazuje na snažnu povezanost cena uprkos velikim promenama satnih tokova između Rumunije i Mađarske. Bugarska je zadržala diskont od 14,73 €/MWh u odnosu na Mađarsku; to odražava povoljniji domaći bilans i veliku spremnost za izvoz.

Crna Gora neuobičajeno niska—tranzit ka Italiji menja sliku

Na južnom kraju krive Crna Gora ostala je neuobičajeno jeftina: cena na BELEN-u bila je čak 35,43 €/MWh ispod HUPX-a. Iako sama zemlja ima oko 68 MW neto deficita (uvoz), Crna Gora istovremeno šalje električnu energiju ka Italiji—u proseku oko 539 MW—gde su cene dan unapred bile gotovo 78 €/MWh više.

Širi regionalni bilans dodatno potvrđuje da tranzit igra veliku ulogu: Mađarska i jugoistočna Evropa ukupno su uvozile oko 1,63 GW iz Austrije i Slovačke dok je približno 1,43 GW odlazilo ka Italiji. Drugim rečima, struktura tržišta više liči na mrežu tokova nego na prost zbir lokalnih nestašica.

Signal za narednu sesiju: premija zavisi od pristupa kapacitetima

Naredni rizik za trgovce jeste da SEEPEX zadrži premiju ako potreba Srbije za uvozom ostane blizu sadašnjeg nivoa i ako pristup mađarskom tržištu ostane ograničen. Čak i umereno dodatno povećanje potrošnje Srbije moglo bi brzo proširiti razliku između SEEPEX-a i susednih tržišta—umesto da bude “apsorbovano” kroz regionalnu konvergenciju.

S druge strane, snažna izvozna pozicija Bugarske vrši pritisak na snižavanje cena u istočnom delu jugoistočne Evrope i smanjuje verovatnoću da se srpska premija automatski prenese na Rumuniju i Bugarsku.

Uslovi za proizvodnju iz obnovljivih izvora ne ukazuju na značajnije kratkoročno povećanje ponude: očekivalo se da solarna proizvodnja ostane uglavnom stabilna oko 6,14 GW dok se za vetar prognozira pad od približno 233 MW.

Zato bi fokus naredne sesije trebalo da bude na raspoloživosti uvoza u Srbiju (posebno pravci Bugarska–Srbija i Rumunija–Srbija), obnovi komercijalne razmene između Srbije i Mađarske te snazi italijanske premije. Za sada glavni signal tržišta nije nestašica proizvodnje već fragmentacija izazvana zagušenjima: električne energije ima dovoljno u jugoistočnoj Evropi, ali raspoloživost prenosnih kapaciteta određuje koja tržišta mogu do nje da dođu—i po kojoj ceni.