Grčka dobila 2,3 milijarde evra za dekarbonizaciju ostrva: fokus na mrežu, interkonekcije i skladištenje energije

Grčka ulazi u novu fazu energetske tranzicije na ostrvima tako što finansiranje preusmerava sa izolovanih projekata ka infrastrukturi koja omogućava pouzdan rad integrisanog elektroenergetskog sistema. Program vredan 2,3 milijarde evra trebalo bi da smanji oslanjanje na skupe elektrane na naftu, uz istovremeno jačanje kapaciteta mreže i fleksibilnosti potrebne za veću proizvodnju iz vetra i sunca.

Kako se raspoređuje paket odobren uz podršku EU

Odobreni program realizuje se u saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskom investicionom bankom. Plan predviđa oko 1,1 milijardu evra za elektroenergetske interkonekcije i prateću infrastrukturu u području Dodekaneza, Kiklada i Severnog Egeja.

Dodatnih 977 miliona evra namenjeno je projektima obnovljive energije u kombinaciji sa skladištenjem. Posebno su izdvojena sredstva za višenamenske brane i akumulacije (200 miliona evra), kao i za infrastrukturu za punjenje električnih vozila (56 miliona evra).

Ulaganja u elektroenergetsku mrežu čine ovaj program značajnijim od konvencionalnog paketa podrške koji se tipično vezuje samo za obnovljive izvore.

Zašto interkonekcije menjaju pravila igre za ostrva

Mnogim grčkim ostrvima dominirali su izolovani elektroenergetski sistemi koji su uglavnom snabdevali skupi izvori zasnovani na nafti. Povezivanje ostrva sa kopnenom mrežom omogućava da do njih stigne jeftinija električna energija, a istovremeno otvara prostor da lokalno proizvedena energija iz vetra i sunca lakše pronađe put do potrošača.

Program istovremeno adresira dva ograničenja dekarbonizacije: nedovoljne prenosne kapacitete i činjenicu da mali izolovani sistemi često ne mogu da prihvate velike količine promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora. U tom kontekstu, jačanje mreže trebalo bi da smanji potrebu održavanja termoenergetskih kapaciteta koji postoje prvenstveno radi sigurnosti snabdevanja.

Skladištenje kao ključ za veću proizvodnju iz solarnih i vetroelektrana

Skladištenje energije dobija sve centralniju ulogu kako se budu priključivali novi kapaciteti solarne i vetroenergije. Baterijski sistemi i druga fleksibilna sredstva mogu apsorbovati višak proizvodnje tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora, a zatim isporučivati električnu energiju kada proizvodnja opadne. Time se smanjuje ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora i ograničava zavisnost od fosilnih rezervnih kapaciteta.

Veza sa širim ciljevima jugoistočne Evrope

Strategija dodatno jača širu ulogu Grčke u elektroenergetskoj tranziciji jugoistočne Evrope kroz ubrzano povećanje proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana, uz ulaganja u domaću prenosnu mrežu i prekogranične veze. Interkonekcije ostrva proširuju taj proces na sisteme koji su tradicionalno funkcionisali na periferiji kontinentalnog tržišta.

Projekti na Kikladima već su pokazali kako interkonekcije mogu smanjiti oslanjanje na lokalnu proizvodnju električne energije iz nafte. Proširenje tog modela na Dodekanez i Severni Egej moglo bi da omogući da veći deo potrošnje bude uključen u povezano elektroenergetsko tržište.

Šta to znači za investitore: manje “megavata”, više sistema

Za investitore u obnovljive izvore program bi mogao otvoriti nova područja gde je potencijal ranije bio ograničen slabim kapacitetima mreže. Ipak, kako se projekti budu razvijali, vrednost budućih ulaganja sve više će zavisiti od kombinacije proizvodnih kapaciteta, skladištenja i mogućnosti priključenja na mrežu—ne samo od ukupno instaliranih megavata obnovljivih izvora.

Dodatne komponente: vodna infrastruktura i finansijska izloženost

Paket uključuje ulaganja u vodnu infrastrukturu, stvarajući potencijalne veze između upravljanja energijom, snabdevanja vodom i klimatske otpornosti na ostrvima gde tokom turističke sezone naglo raste potražnja za električnom energijom i vodom.

Trenutno se procenjuje da je na raspolaganju oko 2 milijarde evra, dok konačan iznos delimično zavisi od vrednosti dozvola za emisiju ugljenika u EU. To uvodi određenu osetljivost finansiranja na promene cena emisija, ali ne menja strateški pravac programa.

U konačnom smislu, Grčka prelazi sa subvencionisanja izolovanih projekata ka finansiranju infrastrukture koja treba da omogući funkcionisanje mnogo integrisanijeg elektroenergetskog sistema ostrva—pri čemu program vredan 2,3 milijarde evra stavlja prenosnu mrežu i skladištenje energije u središte te promene.