EPCG završava ključnu fazu proširenja vetroelektrane Gvozd 2 u Crnoj Gori (26 miliona evra)

EPCG, crnogorska državna elektroenergetska kompanija, ubrzava realizaciju proširenja vetroelektrane Gvozd 2 završetkom većeg dela radova na drugom od ukupno tri temelja za turbine. Time se izgradnja projekta vrednog gotovo 26 miliona evra približava sledećoj fazi i ulazi u deo procesa koji investitori obično smatraju najkonkretnijim testom—prelazom sa planiranja na fizičku isporuku kapaciteta.

Projekat Gvozd 2, snage 21 MW, razvija se na platou Krnovo. Očekuje se da će nakon puštanja u rad proizvoditi oko 63 GWh električne energije godišnje, čime bi domaćoj proizvodnji iz energije vetra bio dodan novi kapacitet u sistemu čije potrebe za uvozom mogu naglo porasti tokom perioda nepovoljnih hidroloških uslova.

Nordex tehnologija i rast ukupne snage lokacije

Gvozd 2 se realizuje u saradnji sa proizvođačem turbina Nordex i predstavlja nastavak prve faze kompleksa vetroelektrane Gvozd. Po završetku proširenja očekuje se da će ukupni kapacitet lokacije dostići 75,6 MW, uz godišnju proizvodnju veću od 200 GWh.

Najnovija faza izgradnje temelja važna je i zbog šireg konteksta: razvojni portfelj obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori znatno je veći od obima projekata koji su do sada stigli do fizičke izgradnje. Iako su solarni, vetroenergetski i projekti skladištenja energije brzo umnoženi, pristup elektroenergetskoj mreži, izdavanje dozvola, finansiranje i sama izgradnja ostaju tačke na kojima se rizik razvoja sve više koncentriše.

Finansiranje EBRD-a i značaj za bilans sistema

Proširenje se finansira uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Dodatna proizvodnja iz vetra treba da doprinese diverzifikaciji portfolija EPCG-a, koji je i dalje u velikoj meri zavisan od hidroenergije.

Zavisnost od hidroenergije omogućava Crnoj Gori relativno niskougljenični elektroenergetski sistem tokom povoljnih hidroloških godina, ali istovremeno povećava izloženost prihodima i potrebama za uvozom kada padavine oslabe ili akumulacije opadnu. Energija vetra donosi drugačiji profil proizvodnje—sa sopstvenom promenljivošću—ali može pomoći da se ublaži ta sezonska i vremenska neravnoteža.

Vrednost projekta Gvozd 2 zato ne zavisi samo od količine električne energije koju proizvodi, već i od toga kada je dostupna. Energija vetra može biti posebno značajna kada se proizvodnja poklapa sa periodima slabe solarne proizvodnje ili visokih regionalnih cena električne energije. Istovremeno, Crna Gora raspolaže hidroenergetskom fleksibilnošću koja omogućava da akumulacije efikasnije dopunjuju promenljivu proizvodnju iz vetra nego u sistemima kojima dominiraju nefleksibilni kapaciteti.

Širi investicioni zamah EPCG-a i veza sa regionalnim tržištem

Proširenje dolazi dok EPCG razvija širi investicioni portfelj obnovljivih izvora energije, uključujući solarne projekte i dodatne kapacitete vetroelektrana. Crna Gora je takođe sve više povezana sa regionalnim tržišnim uslovima putem domaće elektroenergetske mreže i podmorskog interkonektora sa Italijom.

U tom smislu, svaki dodatni megavat konkurentne domaće proizvodnje ima implikacije i na sigurnost snabdevanja i na trgovinu električnom energijom. Iako je Gvozd 2 relativno mali projekat u poređenju sa višestomegavatnim inicijativama koje su predložene širom jugoistočne Evrope, njegov značaj je drugačiji: sa kapacitetom od 21 MW ulazi u fazu izgradnje umesto da ostane samo deo razvojnog portfolija.

Za elektroenergetski bilans Crne Gore završetak ovakvih projekata postaje sve važniji od najavljivanja novih.