Rekordno nizak vodostaj Dunava u Budimpešti: Kelenfoldi morao na hitno bagerovanje zbog vode za hlađenje

Rekordno nizak vodostaj Dunava primorao je budimpeštansku Termoelektranu Kelenfoldi na hitnu intervenciju kako bi zadržala pristup vodi potrebnoj za hlađenje i sirovoj vodi. Slučaj pokazuje kako dugotrajna suša sve više premešta rizik sa proizvodnje hidroelektrana i rečnog transporta na sigurnost rada termoelektrana.

Hitno bagerovanje i trošak

Intervencija je završena početkom avgusta, uz trošak od oko 55.000 evra. Na deonici dužine 50 metara u uvali elektrane uklonjeno je oko 300–400 kubnih metara nanosa, čime je rečno dno spušteno za približno 50–100 centimetara.

To je bilo prvo bagerovanje te vrste u više od 110 godina istorije elektrane.

Zašto je uvala ključna za rad elektrane

Kelenfoldi zavisi od ove uvale za obezbeđivanje vode za hlađenje i sirovu vodu, a istovremeno pruža i usluge daljinskog snabdevanja energijom. Tokom leta elektrana snabdeva toplom vodom gotovo 41.000 domaćinstava i oko 1.800 javnih ustanova, dok tokom zime obezbeđuje daljinsko grejanje.

Pogoršanje u septembru

Situacija se dodatno pogoršala u septembru. Vodomerna stanica na Dunavu u Budimpešti zabeležila je 8. septembra nivo od samo 1 centimetar iznad referentne nule, što je najniži ikada zabeleženi nivo, iako je stvarna dubina reke kroz grad u proseku i dalje iznosila oko 3–3,5 metara.

Prethodni rekord od 28 centimetara zabeležen je tek krajem jula.

Šira poruka za energetski sistem

Iako bi padavine u gornjem slivu Dunava mogle da donesu izvesno olakšanje, ovaj slučaj ilustruje da suša ne utiče samo na hidroelektrane i plovidbu, već može direktno da ugrozi operativnu sigurnost termoelektrana kroz dostupnost vode za hlađenje. Za investitore i upravljače energetskih sistema to znači da rizici povezani s klimatskim ekstremima sve češće ulaze u računicu ne kao teorijska pretpostavka, već kao konkretan trošak održavanja kontinuiteta proizvodnje.