Severna Makedonija planira oko 119 miliona evra za baterijsko skladištenje i digitalizaciju mreže dok se tranzicija pomera ka fleksibilnosti

Severna Makedonija priprema objedinjeno ulaganje od oko 119 miliona evra koje kombinuje baterijsko skladištenje energije i digitalizaciju elektroenergetske mreže. U fokusu je pomeranje tranzicije sa same zamene proizvodnje iz uglja ka izgradnji fleksibilnosti koja je potrebna da bi energetski sistem ostao pouzdan u uslovima rasta obnovljivih izvora.

Baterija od 100 MW/400 MWh u Bitolju i šira mrežna modernizacija

Veći deo paketa čini planirana samostalna baterija kapaciteta 100 MW/400 MWh u Bitolju, čija se ukupna vrednost projekta procenjuje na oko 98 miliona evra. Uz skladištenje, paket uključuje SCADA sisteme, platforme za trgovinu električnom energijom, planiranje proizvodnje i sajber bezbednost.

Evropska banka za obnovu i razvoj razmatra kreditiranje projekta u iznosu do 33,1 milion evra. Dodatno, očekuje se finansiranje od oko 18,6 miliona evra iz EBRD-a i 2,4 miliona evra granta WBIF-a, pri čemu oba projekta još nisu finansijski zatvorena i ostaju u fazi razmatranja.

Program za MEPSO: SCADA/EMS platforma i transformatori

Pored baterije, postoji i odvojeni program vredan 21 milion evra za operatora prenosnog sistema MEPSO. Taj deo obuhvata uvođenje nove centralne SCADA/EMS platforme, jačanje sajber bezbednosti i nabavku transformatora od 400 kV.

Zašto fleksibilnost postaje ključna

Elektroenergetski sistem Severne Makedonije i dalje se u velikoj meri oslanja na proizvodnju iz lignita, posebno na području Bitolja. Kako zamena proizvodnje iz uglja energijom iz vetra i sunca menja način na koji sistem mora da se upravlja, raste potreba za resursima koji mogu da obezbede usluge koje termoelektrane tradicionalno pružaju—pre svega upravljivu proizvodnju i stabilnost sistema.

Baterijski sistem kapaciteta 400 MWh trebalo bi da pomogne u smanjenju tog jaza tako što omogućava prebacivanje električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora iz jednog perioda u drugi, kao i pružanje brzih usluga balansiranja. Istovremeno, skladištenje ne može ostvariti pun potencijal bez mreže koja može precizno da prognozira proizvodnju, prati tokove električne energije i efikasno upravlja fleksibilnim resursima—zbog čega su SCADA i EMS infrastruktura sastavni deo investicionog koncepta.

Veza sa rastom obnovljivih izvora: Štip kao signal ubrzanja

Projekti dolaze u trenutku kada Severna Makedonija povećava proizvodnju iz obnovljivih izvora. Zemlja je nedavno obezbedila finansiranje za prvu fazu velikog razvoja vetroelektrane Štip, čime se portfoliju dodaje još jedan značajan kapacitet sa promenljivom proizvodnjom. U takvom kontekstu skladištenje energije i upravljanje mrežom postaju sve hitnija pitanja.

Planirana baterija u Bitolju ima posebno simboličan značaj jer lokacija koja se istorijski vezuje za proizvodnju električne energije iz uglja potencijalno može da postane jedno od najvažnijih čvorišta fleksibilnosti elektroenergetskog sistema zemlje. Ako projekat bude realizovan, Severna Makedonija bi mogla da očuva pouzdanost mreže uz povećanje udela obnovljivih izvora i smanjenje zavisnosti od uvoza električne energije tokom perioda visoke potražnje i ograničene ponude.

Naredna faza energetske tranzicije zato se manje meri time koliko brzo nestaje proizvodnja iz uglja, a više time koliko brzo fleksibilnost može da preuzme usluge koje termoelektrane na ugalj trenutno pružaju elektroenergetskom sistemu.