Pad proizvodnje iz varijabilnih OIE u Hrvatskoj povećao neto uvoz uprkos oporavku hidroenergije

Hrvatska je u nedelji zaključno sa 20. septembrom zabeležila nagli pad proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora, što je dovelo do povećanja neto uvoza električne energije čak i uz delimičan oporavak hidroenergije. Za tržišne učesnike to znači da se promena vremenskih uslova brzo pretvara u komercijalne odluke o snabdevanju i plasmanu energije.

Varijabilne OIE pale, neto uvoz raste

Prema dostupnim podacima, proizvodnja iz vetra i sunca (varijabilni obnovljivi izvori) pala je 54,3% tokom posmatrane nedelje. Istovremeno, zabeležen je rast neto uvoza električne energije od 4,20%, što ukazuje da domaća ponuda nije pratila promenu potrošnje i raspoloživosti proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Hidroelektrane ublažile pad, ali ne dovoljno

Proizvodnja hidroelektrana porasla je 34,28%, delimično ublažavajući pad koji je nastao zbog slabije proizvodnje iz vetra i sunca. Ipak, taj rast nije bio dovoljan da spreči povećanje neto uvoza.

Potražnja opala najviše među posmatranim tržištima

Potražnja za električnom energijom u Hrvatskoj pala je 9,76% na 325,54 GWh. U okviru posmatranih tržišta to je najveći procentualni pad potražnje, pa se promena strukture snabdevanja tokom nedelje može povezati s nižom ukupnom potrošnjom.

Zašto satna razlika menja odluke dobavljača i proizvođača

Iako nedeljni agregati pokazuju pomeranje strukture snabdevanja, oni ne otkrivaju koliko su se manjkovi po satima nadoknađivali hidroelektranama, domaćim termoelektranama ili uvozom. Upravo satna dinamika ima komercijalnu težinu: snabdevači moraju da ispune ugovorene obaveze kada proizvodnja iz vetra i sunca opadne, dok proizvođači iz hidroelektrana odlučuju kada će plasirati raspoloživu proizvodnju na tržište. Na te odluke mogu uticati uvozne cene i prekogranični prenosni kapaciteti.

Cena blago niža uprkos većoj prekograničnoj kupovini

Prosečna nedeljna cena električne energije u Hrvatskoj blago je pala za 0,35%. Međutim, skromna promena cene prikriva veći operativni pomak: proizvodnja iz obnovljivih izvora naglo je smanjena, dok je prekogranična kupovina porasla uprkos padu potražnje.

Podaci tako ističu da oporavak hidroenergije može ublažiti posledice slabijih vremenskih uslova za vetar i sunce, ali ne mora automatski eliminisati potrebu za dodatnim uvozom—posebno kada se promene dešavaju brzo i po satima.