Jugoistočna Evropa ulazi u jesen: pad proizvodnje iz gasnih elektrana ne uklanja rizik od skokova troškova

Tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi ušla su u završni deo septembra sa manjom potražnjom i vidljivim padom proizvodnje iz gasnih elektrana, ali to nije uklonilo osnovni rizik koji dolazi iz gasa. Kako se približava zima, investitori i učesnici na tržištu suočavaju se sa mogućnošću da promene u snabdevanju i troškovima uvoza gasa ponovo utiču na cene struje.

Pad proizvodnje iz gasnih elektrana smanjio neposrednu potrošnju gasa

Na posmatranim tržištima proizvodnja električne energije iz gasnih elektrana pala je 13,60% u nedelji zaključno sa 20. septembrom. Time je smanjena neposredna količina gasa potrebna za proizvodnju električne energije, što bi na prvi pogled moglo da ublaži pritisak na troškove.

Ipak, izveštaj ističe da su remontne aktivnosti u Norveškoj i dostupnost LNG-a relevantni faktori koji utiču na šire evropsko tržište gasa. Drugim rečima, čak i kada se gasne jedinice privremeno manje koriste, region ostaje izložen promenama koje se formiraju van domaćih postrojenja.

Razlike među zemljama: cene ne prate automatski kretanje potrošnje

Izloženost se pokazuje kao neujednačena od zemlje do zemlje. Italija je ostala tržište sa najvišom cenom električne energije u regionu, na 215,82 evra/MWh, pri čemu je istovremeno smanjila proizvodnju iz gasnih elektrana. Grčka je povećala neto izvoz električne energije dok su domaća proizvodnja iz gasa i potražnja padali.

U Mađarskoj je cena električne energije porasla uprkos opštem padu potrošnje u regionu. Takva razmimoilaženja ukazuju da kratkoročne cene nisu isključivo funkcija obima potrošnje ili trenutnog korišćenja gasnih kapaciteta.

Gas nije jedina poluga: obnovljivi izvori, hidroenergija i mreža menjaju sliku

Izveštaj upozorava da se kretanja ne mogu tumačiti kao jedinstvena veza između cena gasa i cena električne energije. Tokom nedelje menjali su se i drugi ključni elementi sistema: proizvodnja iz obnovljivih izvora, raspoloživost hidroelektrana, rad termoelektrana i prekogranični prenosni kapaciteti.

Gas postaje posebno važan kada ostali izvori ne mogu da pokriju potražnju uz niže troškove. To znači da će uticaj gasa zavisiti od kombinacije resursa u konkretnom periodu—što dodatno komplikuje prognoze za jesen.

Pitanje za naredne nedelje: brzina povratka angažovanja gasnih kapaciteta

Za jesen ostaje ključno pitanje koliko brzo bi gasne elektrane mogle ponovo biti angažovane kako potražnja raste. Iako je 38. nedelja donela određeno smanjenje obima proizvodnje, ona je istovremeno pokazala da niža potražnja sama po sebi ne garantuje niže cene na svim tržištima električne energije jugoistočne Evrope.

U takvom okruženju, fokus učesnika na tržištu verovatno će biti usmeren ka tome kako će se promeniti balans između izvora—i koliko brzo će se fleksibilnost gasnih kapaciteta vratiti kada vremenski uslovi i potrošnja počnu da jačaju pred zimu.